Полиција

— 123 —

Доку аустријској и угарско хрватској скупини општ. закона ресходи нису специфицирани, смеју се по српском општ. закону унети у прорачун само они издаци, који на основу закона падају општини на терет. |

Ошнитински се приходи црпе свагде из приближно једнаких извора. Поред прихода од општинске својине морају се сматрати као главни извори општинских прихода: прирези на државне непосредне порезе, општ. трошарина или прирези на државну трошарину, кулук и разне таксе.

( прорачунима решавају свуда општински одбори. Ако општинске одбор намерава увести прирезе, који прекорачују у закону одређени одстотак државног пореза, требало је у негдашњој Штајерској сазвати све правне гласаче, у Србији пак општински збор на гласање.

У поглељу одобрења прорачуна (буџета) по вишим самоуправним органима и државним властима прописи: се међусобно знатно разликују. У негдашњим аустријским покрајинама принципијелно, није потребно никакво одобрење ни од. стране виших самоуправних органа, ни од стране државне власти, Али је потребно такво одобрење за решења одбора, којима се уводе дотично повисују општински прирези на државне непосредне порезе и на трошарину преко одстотка законом одређеног, Од висине овог одстотка зависи (одн. је зависило) да ли је довољна само дозвола вишега самоуправнога органа, или је потребна и дозвола тога органаи потврда државне власти или покрајински закон. |

Прорачуни хрватских и пређашних угарских општина морају да буду одобрени од надзорних државних власти. Једнако је потребна дозвола ових власти и за раврез или повећање приреза преко извесне мере.

У Србији напослетку мора сваки буџет да прегледа надзорна државна власт, а одобрава га окружни одбор, ако. није потребан никакав прирез или ако прирез није већи од 200", по суми непосредног пореза. Ако пак општински прирез превазилази ову меру, треба да потврди прорачун Министар Финансија, који имаде чак и право, да одреди стопу приреза, ако општински збор не одобри тражени прирез, макар да нема