Полиција

— 230 ПАРИСКА ПОЛИЦИЈА

У Паризу, значајност становништва, његова густина, и

с друге стране интерес да се имају чиновници специјализирани

у појединим гранама полиције довело је до једне специјалне пије организације.

Изузетно и из разлога велике важности, агломерације Париза, Лиона, доцније Марсеља, Нице и сада Тулона став- · љене су под један специјалан државни полицијски режим, Општинска полиција била би недовољна, заиста, осигурати у исти мах јавну сигурност, надзор над странцима и угушивање злочина и преступа. Дакле државна полиција била је У поменутим местима установљена из разлога општег интереса“

Префектура полиције у Паризу основана је законом од 28 пливиоза године УП. Члан 16 овог закона овако гласи:

„У Паризу. један префект полиције биће наименован за. све ово што интересује полицију“. |

Префект полиције подчињен је директно Министру Унутрашњих Дела. Његова јурисдикција била је у почетку само над Паривом, и његова моћ била је одређена конзуларном одлуком, од 12 мевидора године УШ,., чији су извесни прописи још и данас на снази. Према овој конзуларној одлуци, он је раније имао а и данас има за дужност, не само јавну безбелност, већ још и све оно што спада у дужност по другим местима председнику општиве у погледу општинске полиције. Треба напоменути,да у Паризу нема изборног председника вароши већ се Париз дели на двадесет арондисмана и сваки арондисман има свога председника општине, који је наименеван од државне власти, а тако исто и плаћен је од државе. Ови председници немају полицијске дужности као они по другим местима.

На челу полицијске префектуре налази се префект полиције. Сама префектура организована је на следећи начин:

1. — Кабинет префекта са директором на челу, Директор има поред себе шефа кабинета и под-шефа, чија је дужност администрација префекта, док је директор шеф целокупног кабинета, који се дели у више бироа као на пример: биро општих обавештења — политички; први биро. други, са разном надлежношћу итд.