Полиција

ма 230.

ЖЕЉА ЗА ДОПАДАЊЕМ И ЗЛОЧИНИ ИЗ ЉУБАВИ. Ђина Ломброзо.

Једна од Најопштијих карактерних црта жена јесте жеља за допадањем, која је сасвим равумљива с обвиром на њихову природу, која им у највећем ступњу омогућава да пруже задовољство другима.

Жена жели да се допадне свима, не само професору, ђаку, клијенту, продавцу — за ово може још имати и неког интереса — већ тако исти и пролазнику кога сретне на улици, радозналцу који је посматра с прозора, сапутнику кога у животу неће више никад видети, раднику који јој оправља ствари, једном речи људима од којих не очекују поштовање, а још мање љубав. Жена жели да се допадне сваком човеку, детету или дечаку кога види или о коме се говори, па чак и писцима романа које чита и жалосним херојима судских драма, чије су авантуре предмет разговора. То је могућност да буде виђена, опажена, да се у главноме допадне, због које са толико пасије воли свет, позориште, бал, скупове сваке врсте, само да би на њима могла посматрати и бити виђена; да би ту нашла много људи којима се може допаста.

Жеља за допадањем означује код девојчице почетак младости, савнана о себи самој, и не губи се ни са болешћу, ни са годинама, ни са смрћу. Ова жеља налази се чак и код старица у азилима које се труде да привуку на себе пажњу руменећи се, код болесника у болницама, затвореника, па чаки код умирућих, који се брину о оделу у које ће их обући после смрти, као и код самоубица који извршују самоубиство сре дствима која не унакажује лице,

Жеља за допадањем је логичка аспирација природе; она доминира цео морални и интелектуални живот жене, и главни је његов покретач. Иг жеља за допадањем многе жене читају, студирају и труде се да буду савремене. У овом циљу оне се понекад специјализирају у најразличнијим студијама које их најмање интересују.

Ова жеља за допадањем тако је природна код жене, да се човек неугодно осећа кад наиђе на жену која ње нема. Мали утицај сифажеткиња и фантастичких жена, по моме мишљењу

'