Полиција

— 241 —

шумама, а извиђа и пресуђуе по званичној дужности и приватној тужби. Према овоме и одлука сеоског састанка, којом ликвидира једно кривично дело за утрински прирез, противна је закону, и као таква без вредности. Опширније о шумским кривицама видети у „Полицији“ за прошлу год Бр. 15—16 (Лоуке и обавештења).

Св. Бр. 314.

ХМ. Тихомиру Миладиновићу, полиц. писару среза бањског:

~ Џо чл. 11. закона о општинама — који је и данас у џотпуној важности — спорове о атарима између двеју или више општина, села и заселака дефинштивно решава избрани суд, а бривремено надлежне надзорне власти, против чијих се решења жалбе подносе Мин. Унутрашњих Дела. Одлуком Државног Савета од 26. новембра 1910. год. Бр. 11348 објашњено је:

„У случају распре о атару измећу две или више општина, односно два или више села или заселака, надлежна надзорна власт дужна је, по саслушању дотичних страна и свом извиђају, привремено одретити границе атару и слабију страну упутити у остављеном року, који неможе бити дужи од два месеца ни краћи од двадесет дана, да тражи састав избраног суда који коначно ре шава о границама атара. У овом року, који се рачуна од дана извршности решења надзорне власти, мора се саставити избрани суд, иначе границе општинских атара, привремено одређече решењељ надзорне власти, постају сталне,“

Ху Суду општине осечинске:

Пошто је за варошицу проглашено цело село Осечина, а не само један, његов део, то оно и даље остаје једна општина, Одређивање ужег варошког реона, У смислу чл. 7. зак. о местима, без утицаја ја на састав општине. Према овоме и становници, који су остали ван овог реона, немају право да васебно бирају себи кмета, јер су и даље остали грађани спштане варошице Осечине.