Полиција

306

меће питање: да ли ће бити искључена противправност исте и онда, ако се докаже да је и муж извршио обљубу с неким другим лицем, па то жена на суду у своју одбрану наведе > По римском праву у таким случајима потирала су се оба дела узајамним компензирањем на основу правног начела: рапа деНсја тиша сотрепзанопе Ффззојушишг. Да је и у француском праву заступљен тај исти систем сви су писци у томе | сложни, али кад треба изнети побуде које су законодавца руководиле да га усвоји, онда се престају слагати. Јер докле ФСапапда вели,:) да се ово законодавчево схватање заснива на. оном истом правном начелу на коме је почивало и у римском праву, дотле Сћацуеаш и Неџе тврде) да у овом случају мужевљево право на тужбу није анулирано због тога, што би женина прељуба била извињена, него стога што се и он показао недостојан, те као такав нема права ни да тражи да се она (жена) казни. Но мора се увек нагласити да цела ова дискусија нема никакве практичне вредности, јер било да се стане на једно или на друго гледиште, излази једно те исто: жена неће бити кажњена за; браколомство, ако се докаже да муж држи милосницу (конкубину) у својој брачној кући, а то опет не значи ни мање ни више, но да мужевљев конкубинат искључује противправност женине прељубе.

Што се, пак, тиче српског права, јасно је, да женина прељуба може бити извињена једино по основи мужевљевог пристанка. али не и по основи мужевљеве доказане прељубе па ма у ком се облику она појављивала, јер се противно не би могло извести ни из једног прописа Каз. Законика.

Глава Друга.

Кривац код Браколомсшва. 9 4 Саизвршисци—браколомници. Г 1, Браколомство је једна врста нужног саизвршиоши:ва, јер ја за његово извршење потребно дејство два лица, Али каогод што се тражи да та два лица буду разног пола, исто

7) батацд, п. 2167. 5) Спацусац се! Неће, п. 1634.