Полиција

— 368 —

љате, хитајући тренутном одмору у месту где ће се запрега брзо измењати.

Бадава — пријатна је, лепа је, била та моја постиљонска служба! | Али сам једном — да скратим причање — имао и осо-

бити доживљај Језа ме подилази при помисли на њ, па ћу га, зато, сасвим укратко и казати,

У колима смо, тада, били нас тројица: један млади сапутник, кочијаш и ја. Вожња је. као и обично, била весела и ако по зими пребогатој снегом. Ако сам некад и помишљав на мање пријатну какву сличност, овом ми приликом ништа ни налик нато у памет није долазило, Баш смо силазили низа стрмене завојице кроз велику шуму, и кочијаш је већ био престао певати и сав се у пажњу беше претворио, да на кривинама кола не склизну, а ипак и да много не запоцњавамо = кад се доле у потоку, преко кога ћемо и ми прећи да одмах за тим пођемо уз брдо с друге стране, зачуше неколики пушчаних пуцњева. Сви тренусмо. Кочијаш попусти коњима на вољу, и ми брзо слетесмо у дубодолину. Али нас, видесмо одмах, они, који су пуцали, не 'хтедоше ту чекати. Снег је свуда по шуми и с обе стране пута био толики да се могло ићи само друмом — чак и ако се бежи; и ми опазисмо како двојица журно узмакоше уз брдо.

Ви знате старо српско дружељубље, па вам неће бити чудно кад кажем да, сишавши доле, на место потпуног разбојишта, поскакасмо с кола, и прва нам мисао би; не дати злочинцима да цобегну. Искачући из кола пре мене, оба моја путна друга повикаше:

— Крв! Убиство! )

Кочијаш зграби своју дугу пушку, која у колима увек стоји поред њега; наш сапутник загледа у свој пиштољ; слично учиних и ја — па, у забуни, и не погледасмо шта је све било, већ се дадосмо на други посао. Полетесмо за зликовима. Али ја не учиних ни неколико добрих скокова, па ми у тлави сијну мисао:

— Ако ће чувати кола и у њима оно што је баш мени поверено 2

При тој помисли стадох.

Они отрчаше, а ја похитах назад, колима.

г