Полиција

= 879).

Сад тек, враћајући се, сагледах у целини страховит призор. У урвини десно, дубоко у крваву снегу, лежао је, убијен, фахаћи коњ са свом опремом, а на самој ивици пута, испод јеле, издисао је човек. Ужасно ! |

Притрчим му, и напрегнем снагу да га из снега издигнем, Био је још жив, али му се живот незадржано гасио, Куршум му је пробио грудни кош, што је казивала и локва истекле и већ упола замрзнуте крви. Човек лењ, У најбољим годинама мушког века, и у богатом оделу наших образованих трговаца. И данас мислим да је то и морао бити, Збуњен и, признајем, уплашен подигох му главу, па — куд ћу знати

зашто — почех му чело трљати снегом. Он лагано прогледа, с напрезањем отвори уста, па, мучећи се, рече: — Помози...

И тада ми показа свој појас.

Помислих да га треба ослободити стега, па у брао стадох попуштати опасач. Он руку спусти на ћемер, и прошавта,

_— 10... )

Отпасах му богати и за данас необични новчаник, а он, једва чујно, прозбори:

—- Узми... ћути — не казуј... тако ти Бога... чини добра — мени за душу... никог немам — а ја сам... ја...

Али он не доврши ни тако испрекиданога говора. Глава му паде назад, на: лицу му се понови грч — и ов издахну.

"Страшно и жалосно.

Вратише се и моја два сапутника, не успевши ичега да учине. |

Саветовасмо се шта да радимо. Али се ни на чему не могосмо задржати. у |

Бог зна шта бисмо чинили, да не наиђе један сељак с празним саснама, које су као од шале вукла два добра вола. Заустависмо га, кажемо му шта се овде догодило, и позовемога да погинулога одвезе до суднице првога села, које и ве бејаше предалеко. Он се најпре премишљаше, и рече да иде овде близу носећи дрва, која ће сутра гонити у варош на продају. Ми му стависмо на знање да прима велику одговор“ ност ако одбије да учини ово. Не знам да лим због тога, али зацело због два цванцика, која му понуди и одмах даде мој

путни друг — сељак приста да учини дужност. На парчету

+ •