Полиција

а

хартије написах у мало речи шта се догодило, јављајући власти да транспорт шаљемо по томе и томе саљанину. Док сам писао, моји су другови помогли да се погинули унесе у санке...

По том пожурисмо својим послом.

+ = ~

На такав је, дакле, начин Иван дошао до неочекивано. великог новца...

У част његову ваља изјавити, да је првих дана по ток био узрујан али не и весео. Више је пута помислио, да ли све то не бејаше само чудновато снивање. Али је јава потврђивала истину. —

Размишљао је.

Могао би власти накнадно казати све оно што сада само он зна. Ах шта се тиме добијаг Новац би био узет, у касу би био унесен, и из ње — никада више неизнесен. Па добро би било — ако би и тако било... Али је то, зацело, знао и погинули путник. А он није тако мислио, ни то желео. Бог зна какве је лепе намере имао. Зато му је и оставио у аманет да увме, да ником не казује, и да чини добра дела.

Он ће тако и радити. | |

Био је ожењен. Ванредно лепа, а толико исто и сиромана, девојка постала је била његовом женом и за тим мајкоњ првог па онда и другог детенцета, |

Прво ће добро дело бити да тим трима душама обезбеди кров и хлебац. Зар нег Тако је и учинио.,

Али службе није напуштао.

још је размишљао о необичвом доживљају, кад је добио глас о смрти старога чике. Најпре је тамо отишао, по том се и с породицом одселио, па је, знамо већ, засновао лепи беспрекоран живот... '

Ж 5 ж

Време је пролазило, и свет се у вароши и у њеној околини већ био свикао да у тој породици гледа само сушту доброту.

Али Иван, од неког доба, поче постајати замишљен, суморан па и невесео. |

Чудновато. Кад је мислио да све припада само прошлости, у којој он за себе и савест своју не виђаше ничега прекорног