Полиција

— 378 —

29. маја 1920. г. до 1. септембра 1923. г. на основу чл. 241. Зак. о чиновницима у вези дворског декрета од 2-Х1-1832. год. Бр. 47388., Закона од 27.-Х1 -1875. год., Уредбе Мин, Фин. од 17.-1-1842. год. Бр. 4847., царске наредбе од 9.-У1-1915. г. Бр. 361. и Аустро-Угарске уредбе Мин. од 10-Х1.-1915. год. Бр. 262.

Треће Одељење Државног Савета пресудом од 2.-11.-1925. год. пресудило је: да је неумесно тражење писара Н. М. да му се при превођењу урачуна за степен основне плате поред грађ. службе од 17.Л1- 1919. г. до 1. септембра 1923. год. и служба у војсци од 15-11.-1915. год. до 31-ХИ.-1918. год. те је тужбу као такву одбацило.

Општа Седница Државног Савета по овом спорном питању у смислу чл. 13, Уредбе о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима ради једнобразности у правосуђу донела је 21. и 22. децембра 1926. год. под Бр. 47801. одлуку, која гласи:

„Лицима која су први пут ступила у грађанску државну службу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца пре 1 септембра 1923. године као дана ступања на снагу новог чиновничког Закона има се за степен основне плаше по чл. 241. Закона о чинов. грађ. реда урачунати време раније проведено у Аустро-Утарској војсци по општој војној обавези с тим, да се има одбити кадровски рок онима, који су ступили у грађанску државну службу после 6. септембра 1919. год. као дана проширења српског војног закона за целу Краљевину“.

Из изложеног види се, да су чиновници, који су служили у Аустро-Угарској војсци у повољнијем положају од чиновника који су служили у војсци Краљевине Србије и Црне Гоге, јер се овима служба у кадру не признаје, а оним првим, ако су постали чиновници до 6. септембра 1919. год. признаје.

Правичности ради требало би ову неједнакост законодавним путем исправити.

Гојко Доган џић.