Полиција

— 379 —

НАЧЕЛНА ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА.

УБАШТИЊЕЊЕ И ПРЕНОС НЕПОКРЕТНОСТИ.

Г. Министар Правде, актом својим од 3. априла текуће | године Бр. 15757, доставио је Касационом Суду представку једног првостепеног суда о томе како су у два Одељења Касационог Суда донесене две разнолике, једна другој противне, одлуке у два случаја о убаштињењу и преносу непокретности. Тако, једно одељење узима да је уверење Општинског Суда, жојим се тврди да неко има извесно непокретно добро као наследник извесног лица, доказ о томе при његовом тражењу убаштињења на то добро; друго, пак, Одељење узима да такво уверење ие може служити као доказ о томе, јер општинска власт није законом овлашћена на тврђења о наслеђу. Достављајући ово, Г. Министар Правде обратио се Касационом Суду да, на основу тач. 1. 5 16. Закона о своме Устројству, оцени да ли има разлога доношењу Начелне одлуке по истакнутом питању.

Касациони Суд у данашњој Својој Општој Седници нашао је, да постоји заиста неједнако решавање овога питања у два „Одељења Касационог Суда и да је, због тога, потребна једна начелна одлука према тач. 1. 5 17. Закона о Устројству Ка«сационог Суда. |

Узевши ствар у расматрање, Касациони Суд налази ово што следује:

Законодавним решењем од 18. априла 1850, као и оним од 15, јуна исте године, протумачен је 5 292. Грађанског Законика тако, да, до завођења баштинских књига, судска по"тврђена тапија има исту правну вредност коју има и увођење у баштинске књиге. Тим истим законодавним решењем изречно се каже, да се хоће да се сваки на тај начин убаштини на сзоје непокретно добро и, да би се што више у народу распространила безбедност која се добија таквим убаштињењем, препоручује се управној власти да отпусти упуство да „сваки Србин ускори добровољно своје непокретно добро које притежава у баштинске књиге увести и о њима обевбедљивим писмом надлежне власти, т. ј. уредном тапијом, снабдети“.

Следујући овој препоруци законодавне власти, Мини-