Полиција

— 380 —

старство Правде, као таква надлежна управна власт, дала је то упутство рсписом својим од 11. јуна 1849. год., „да ниједне продаја земље у будуће неће бити судом потврђена, докле налплежни кметови на лицу места, призвавши тамо дотична. лица продавца и купца, и суседе продане земље, не извиде и увере се, да продавац само сопствену земљу своју продаје, и да он, означивши границе продане земље у тапији, овим границама — туђу земљу не захвата, и напослетку да земља, коју продаје, у процесу ни ским не стоји, које све извидивши кметови, да тапију најпре својим у томе смислу потврђењем оснаже, па тек онда да окружни суд по надлежности тапију потврди“. А расписом од 2. новембра 1862. год. да се још има; „пазити и захтевати да надлежна полицијска власт одостоверипотпис примирителног (општинског) Суда“.

Да судови после тога такву тапију, којом је све напред изложено испуњено, потврђују, била је скоро увек практика. судова, тако да се противно јављало само изузетно.

Наравно да је за расправу наслеђа и оглашавање 28 наследника надлежан судија за неспорна дела, а, на случај. спора, редован суд, али судија за неспорна дела предузима ту своју акцију само на захтев интересованог лица, јер по 5 394. грађ. зак, наследником се постаје у тренутку смрти онога који се наслеђује и самом том смрћу, а по 486. и 481. грађ. зак. суд бев захтева преживелог супруга или кога од наслелника или тутора и других лица којих се тиче, у попис заосталих добара не упушта се, нити предузима расправу нас“ леђа „осим случаја где деца малолетна без оца и матере и. без сваког старешине остану“.

Дакле, кад би расправа наслеђа морала претходити свакој потврди тапије коју наследник тражи, радило би се противно како овим законским прописима тако и противно #изречној израженој тежњи Законодавца да се у народу што. више одомаћи добровољно вађење тапије на добра која се имају по наслеђу, јер расправа наслеђа захтева доста времена и доста кошта. Суд ће, према овоме, сваку тапију кој= садржи у себи све што је за њу потребно према горњем упуству и коју је утврдила надлежна онштинска власт, у свему како је напред изложено, а државна полицијска власт“ оверила њене потписе, имати да потврди и преда ономе коњ