Полиција

— 434 —

рукама председника, па и у општинама, у којима има државних органа — полициских комесара, Онда би се могло рећи да тај систем може имати и својих незгода. Али доктривално тај систем заслужује пажњу тиме, што је он доста одређено општинску полицију ставио у ред локалних послова.

Н. Ветћаету, један од ауторитета за француско административно право, сматра отиштинску полицију као посао од чисто локалног интереса, јер је председник општине као по-“ главар општинске заједнице дужан, да својим грађанима при: бави све користи од једне добре полиције, нарочито чистоту, здравље, сигурност на улици и на јавним местима То је материја, чије уређење интересује општину а не државу. Он на име тврди, да је за Француску равнодушно, да ли ћесеу некој забаченој општини одржавати чисто улице, да ли ће оне бити добро осветљене, да ли ће ноћу бити ларме и туче и т. д. Он додуше признаје, да у већим местима може ствар стојати и друкчије, али то су изузетни случајеви, где би надзор државне власти са сходним санкцијама био довољан да отклони незгоде.“) -

(дво мишљење не деле неки писци, који наводе да и сам француски закон о општинама показује, да се у овоме погледу полако одступа од првобитно усвојеног општег принципа изражгног у чл. 91, по коме су атрибуције председника општина у области општинске полиције стављене у ред мешовитих атрибуција, како их они сматрају, које једновремено произлазе и од државе и од општинске власти. У прилог овога мишљења они наводе изузетак од овог правила, који је био постављен у чл. 104 у погледу полиције вароши Лиона, па доцније 1908 год. проширен и на варош Марсељ. Данас и у Марсељу постоји као у Паризу и Лиону државна полиција, која врши не само генералну полицију него и један најважнији део општинске полиције (репресија свију повреда јавнога мира — т. 2 чл. 97 закона о општинама). Дакле, 1908 године уз образовање чисто државне полиције у Марсељу одузета је одошштине и предата тој полицији и репресија неких дела, за које Вегћејет у тврди, да су као послови од локалног интереса равнодушни за државу као целину. Али Вегћејету, називајући те-

#) Ттане еетатае де дгон адтиизнан, стр. 223 и даље.