Полиција

— 442 —

изванредног стања у коме се његово тело и душа налазе у таквим тренутцима.

Што се, пак, тиче жене она ни по црногорском ни по Француском законику нема права да убије браколомнике, ако би их на делу ухватила. Зато и неће бити извињена од казне за извршено убиство, али ће јој изазвано стање служити као ублажавајућа околност.

3. Као што нема право да убије браколомника на делу ухваћеног, исто тако муж нема права ни да га затвори за извесно време у циљу доказа да је извршио обљубу с његовом женом, јер се противан закључак не би могао извести ни из једног прописа срп. к. 8. Насупрот томе, по нашем обичајном праву, повређени је био овлашћенфда кривца ухваћеног на ма каквом кривичном делу, па следствено и на браколомству, може лишити слободе за оно време, које је било потребно да га преда надлежној власти.

4 Што се тиче питања; да ли би де Тешке јегепда требало са свим извинити изневереног супруга од казне за извршено убиство над браколомницима ако би их ухватио !п Карјапн, налазимо да му такво извињење не би требало признати, јер прељуба није тако тешко дело које би заслуживало смрт својих извршилаца. Ово тим пре, што право мужа, да убије прељубвика на делу ухваћеног, није ништа друго, него остатак старих варварских обичаја из ових времена када су појединци сами себи задовољење прибављали, па му због тога и нема места у законима културних и просвећених народа.

5, Пројект крив. законика за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца изједначио је казну за браколомство мужа и жене, јер за обоје прописује затвор до две године (5 284), те је на тај начин отклонио ону неприродну разлику у становиштима на којима су до сада стајали српски грађански и кривични законик по овом питању. |

5 8. Тужба за браколомствд. 1 ;

1. По обичајном праву, право на тужбу за браколомство припадало је само мужу, а не и жени, Али тим правом ретко су се служили мужеви, јер се сматрало за особиту срамоту тужити своју жену ма за шта, а нарочито за неверство. Муж