Полиција

— 448 —

бодити одговорности онај који би тужиоцу дао какву накнаду, што би значицо имућне стављати у бољи положај од сиромашвих,!) Са истог разлога тужба се мора распрострети и на све саучеснике за које би се дознало да су имали макаквог учешћа у делу, без обзира да ли их је тужилац тужбом обухватио или не. ј

4. Као што је увређени муж овлашћен да подигне или · не подигне тужбу, исто је тако овлашћен да од ње одустане у свако доба истраге, докле пресуда не постане извршном (5. 33 срп. крив, пост.), То је опште наређење за сва дела која се извиђају по приватној тужби, па следствено вреди и за браколомство. Али код овог дела законодавац је учинио један изузетак, јер је у П. одељ. 8. 197. к. 8. признао важност одустанка према жени чак и пошто пресуда постане извршном. Према томе, ако је одустанак учињен пре него што је пресуда добила извршну силу, оба се кривца имају решењем пустити испод суђења у смислу 8. 250. т. в. срп. крив. пост. а ако је _ одустанак учињен после извршности пресуде, пустиће се само жена, а не и њен сакривац. Овај изузетак од начела недељивости одустанка усвојен. је у интересу одржања породице, јер је у овом случају мужевљев одустанак један видан знак опроштаја и измирења завађених супруга, па је држави више у интересу да се породица очунћ него казна издржи. Међутим, такав разлог не постоји и за треће лице, те је због тога законодавац и наредио да мора издржати досуђену казну-

Иначе у свима случајима одустанка, пре но што је пресуда извршном постала, пустиће се оба сакривца, па следствено и њихови саучесници, ако би их било, без обзира на то да ли“је муж одустао од тужбе према свима, или само према својој жени. (Ово начело недељивости одустанка правда се истим оним разлозима, којима и недељивост тужбе. Зато се с одустанком према једноме од оптужених има прекинути свако даље извиђање и суђење и према свима осталима. При томе“ је по све безначајно да ли и оптужени пристају на одустанак приватног тужиоца од тужбе или не) јер они немају право да траже изрицање казне, пошто се она изриче у јавном, а не у приватном интересу.

1) Веотапдипг, |, 277. 3) Таке К. 67 1910 Бр. 7015.