Полиција

— 505 —

И ако на први поглед изгледа примамљив и правичан, овај се систем не може усвојити из два разлога. Први се састоји у томе, што ће треће, безбрачно лице, ако не увек, а оно у већини случаја, бити завођач, те би га као таквог требало казнити, не само истом, него и много строжијом казном од оне која је предвиђена за његовог саизвршиоца. Што се, пак, овај разлог не може у свему прихватити, узрок лежи једино у тешкоћи око доказивања, кад ће кривац бити завођач, а кад неће, и да се у томе не би правиле злоупотребе мора се усвојити једно средње и објективно гледиште, по коме се имају казнити истом казном оба саизвршиоца. Други разлог чине криминално политични обзири, са којих се данас казни кривац, а не кривично дело, па кад се зна, да извршиоци двогубе прељубе не могу ни по чему представљати “већу опасност по друштво, но извршиоци просте прељубе, пошто и једни и други могу ову извршити и као завођачи, и услед тренутног заборава и полног узбуђења, онда нема викаквог разлога са којег би се једни принципијелно и увек казнили већом, а други мањом казном, јер такав систем не би одговарао кавни као средству за поправљање преступника,

Ар. Илија М. Јелић (Свршиће се).

НЕШТО ЛАИЧКОГ О ПАРИСКОЈ ПОЛИЦИЈИ.

Много се је већ писало о важности полиције као извршиоца свих државних мера које се односе на јавну безбедност у вулгарном смислу речи, и као оном органу државног апарата, који преводи у дело мало не све административне мере државне власти и надзире извршење тих мера и прописа. . Но има једна страна полицијског рада која је, можда, још куд и камо важнија, много дубље задире у живот народа, која је, да се тако изразим, учитељска, апостолска, која се у пракси врши, 2 о њој се мало говори и пише: То је васпитно полицијски рад. |

Полиција као фактор народног васпитања игра свуда своју улогу, но нарочито код примитивних народа, код којих

„Полимија“ у 5 2