Полиција

— 512 —

тод државним тужиоцем и под префектом. Отуда долази се на питање: због чега у опште и постоје под-префекти 2

2. јула 1920. г. Француска Скупштина једном резолуцијом позвала је владу да поднесе предлог закона о укидању среских начелстава.

И код практичара и код теоретичара нема никаквог размимоилажења у погледу опстанка среских начелника 7 Француској, наравно оваквих каквих су данас. Чиновници без "власти и без одговорности, без права и без дужности значе скупе лутке,

Међутим са укидањем се отеже. Отезање је поглавито због политичког утицаја, који влада врши у пркос под-префектура, где има места за њене присталице. Зато је ово питање добило велики значај.

Среска начелства оваква каква су не могу да опстану. Непотребна су Ако се хоће да опстану она би могла корисно да послуже само кад би се један део сопствене надлежности префекта пренео законом на под-префекте. Нарочито питање односа државе према општинама. Ту би се префекти врло много растеретили. Али то питање је једно витално политичко питање. Влади је лакше да своје погледе спроводи преко 86 префеката, него преко још бар трипут толико под-префеката. Ако се њима да сопствена власт онда се не може наређивати. Смењивање у Француској не не иде оним темпом и начином, којим код нас. Отуда и поред тога, што унитаристе предлажу под-префекте са широком влашћу изгледа да ће врло ускоро у Француској срез престати да буде управна јединица. Али то за организацију Француске полиције значи само смањивање великог броја чиновника, а никако дирање у њену акцију, која иде преко префеката и преко полицијских комесара |

; Милан Ф. Бартош.

ПОЛИЦИЈА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА У Е ПОЉСКОЈ. | |

Када је крајем 1918, била васпостављена Пољска Држава. било је створено неколико органа јавне безбедности: општинска