Полиција

—" 496 —

не сме силити, да мора примити надзор. Они, који не пију алкохолских пића. имаду предност пред осталима ради доброга примера.

У правилу се не може тражити од надзорника да нађе зараду штићенику, јер томе треба времена, познавања прилика и великих личних односа. То могу да учине само посебни органи, који имаду да буду за то пристојно награђени. Овим органима имала би да се повери и управа са приштедњом отпуштених делинквената, а морали би да располажу и са извесним кредитом, да могу у случају преке потребе. набавити штићенику што је од преке потребе. Овим би се органима могла поверити и управа азила, у којима привремено налазе заклон ова лица.

Врховни надзор над овим органима и заштитним надзорницима има да се повери комисији, која даје директиву именује заштитне надзорнике и решава сва начелна питања.

С иноземцима имаде се начелно поступати на исти начин као и с овоземцима, и надзор над њима мора да буде исти, Ако се иноземац осуди на изгон након претрпљене казни слободе, онда се он не сме уветно отпуштати на слободу.

Био би несмисао, да хоћемо да привикнемо човека на прилике, које ће наскоро морати да напусти. 6

Вемис Гранш— Вилсон, равнатељ централне удруге патронаже у Лондону, истиче, да у Енглеској виши држава надзор над отпуштенима на прокушавање и уветно отпуштенима, и то на следећи начин.

1. Лица отпуштена на прокушавање (Ргођаноп) надзиру пробациони часници (Ргођаноп ОТсег). којима их поверава суд. Овај је часник или државни чиновник или приватно лице. Прокушавање може да траје три године. Увети су: честита владање и поштен рад. Пробационом часнику је задаћа помагати и надзирати:

2. Лица уветно отпуштена након што су претрпела један део досуђене казни:

а) Сопм!с!5 (осуђене на робију „Репа! Загубиде“ након што су претрпили три или више година казни) надзире полиција, која не дира отпуштеника, ако не промени без њене приволе боравиште, Полиција нема задаће да помаже отпуштене. То је дужност централне удуге патронаже, коју држава у ту сврху субвенционише,