Полиција

= 665

га пажљиво промотри ствар и оцене сви разлози, РАОГВАНЕ «се брво и сва магловитост изнесеног приговора.

Г. Министар није помоћни орган Суда. То нико и не тврди. Министар најмање. Касација — још мање. Шта више «ама Касација разлагањем показала је откуда појава Министра овим споровима:

„али решење њено (управ. полиц. власти) не подлежи, по жалби, разматрању првостепеног суда, јер никојим законом овај није на то овлашћен.

Остаје као законом допуштено срество још само то, да «старија управна власт по праву надзора и дужности давања потребних упустава у опште утиче, на потчињену јој власт“. — Одлука од 6. 1-1919. Бр. 50.

То исто гледиште изнесено је и у одлуци Опште Седнице Касационог Суда од 19. У-1920. год. Бр. 5013. донесеној та основу 8. 16. тач. 2. Закона о Устројству Касационог Суда.

Као што се види, судови не контролишу рад Управних Власти једино са недостатака законских прописа ва то. Да не "би рад тих помоћних органа остао без надзора, и тим начином. имао штетних последица по народ. — сам Касациони Суд санкционисао је праксу, по којој надзорне управне власти [чл. 9. 10. у вези са чл. 6. закона о општој управи — за В. Жупана; чл. 2 и 10. Закона о Општој Управи у вези 8. 7. Устројства. Централне Државне Управе и чл. !. Уредбе о Устројству Министарства Унутрашњих Послова — за Министрај. врше. -тај надзор. Тај пут је законом допуштен, као што то Касациони Суд изрично наглашава.

Министар дакле није помоћни орган Суда. Али овде је по среди: контрола рада помоћног органа ниже пне власти. ; 3. „Надлежност Државног Савета појављује се природно чим се појави надлежност или прекорачење надлежности г. Министра. Усвојивши гледиште Министарства Државни Савет: морао би поништити свако његово решење о државинским споровима зато, што је ненадлежно закорачио у домен судске: надлежности“, — вели г. Р.

а) Ни г. Р. не спори да су државински спорови приватно травни, и да као такви долазе у чисто домен Судски. .

Настаје питање: ко би био у праву да се буни и противи