Полиција

— 792 —

ције — поглавара и В. Жупана; поред тога, што цео Касациони Суд у Општој Седници јасно вели: рад управне власти на саставу избраног суда подлежи разматрању првостепеног суда у смислу 8. 444 грађ. суд. пост. — Државни Савет ипак: уводи још две савршено непотребне инстанције, са комплектном процедуром, и то Управни Суд и Државни Савет, за расправу сног истог питања, које ће опет, накнадно, без обзира на рад обе инстанције Управних Судова, разматрати Првостепенињ Суд!212

Да ли при оваком ралу треба помишљати на овај весели народ Да ли треба упрошћавати ове дуге и оредуге процедуре око свих суђења и убрзаним радом олакшавати народу долавак до правице, — или дугим мучним, скупим и нелотребним процедурама омрзнутм народу и суђење и судове, и доводити људе до очајањај да морају или дићи руке од свега или латити се мотке да са својим задругарима пречишћавају имовноправне односе7!

Остало је још то, да се поред: Грађанских Судова, Управне Власти, Избраног Суда и Управних Судова обе инстанције, уведу у ово суђење још Конзисторија и Пуковска Команда, па да бар све власти учествују у његовој расправи. Кад је бал — нек је бал!

3). На крају да речемо и то: Државни Савет сам је учинио рад Управних Судова обе инстанције-потпуно илузорним.

Државни Савет огласио је и ова суђења административним споровима. По чл. 36. Закона о Државном Савету и У. С. тужба противу управних аката по правилу не спречава њихово извршење. Оно се може одлагати, ако то допушта јавни интерес, или ако би извршење доносило молиоцу штету, која се не би дала поправити.

Код ових спорова, тужба управном суду не би могла вадржати извршење управног акта — суђење Избраног Суда. састављеног према решењу среског поглвара, јер ту не постоји ниједан од она два случаја именована у другом одељку чл. 36.

· Значи, чим решење среског поглавара о саставу избраног суда одобри В. Жупан, — Избрани Суд може приступити раду на деоби, без обзира на то што би био поведен спор у смислу чл. 18. Закона о Државном Савету.