Полиција

— 797 —

гарирода и значај свота делања и смањењу могућност да се према шаквом схвашању ради. Отуда смањена урачуњивост има за своју последицу смањену моралну одговорност па следствено мора имати и блажу кажњивост учиниоца дела. Зато је правичност налагала да се сва таква лица, која нису ни потпуно здрава ни потпуно душевно болесна, издвоје у засебну категорију ида им се казна одмерава поред осталих „околности још и с нарочитим обзиром на њихову умну и „моралну иншелектуалну развијеност.

Смањена урачуњивост је нов појам у кривичном законодавству, па се због тога још ништа сигурно не може рећи о њеним практичним резултатима на пољу остварења крајњег циља Кривичнога Права — индивидуализирања. Стога се с чопеном њене практичне вредности мора причекати док се не види у колико ће бити остварене жеље и наде које су полатане у њу приликом њенога увођења у кривично правосуђе.)

Принципу правичности приговарају позитивисте да је "неодређен и непрецизан, јер варира како према месту и времену, тако и према личним својствима свакога појединца. Отуда зе појам правде сасвим другачији за савест једнога моралисте који је достигао извесан степен културног развића, него за сирову свест каквога примитивца. Зато је правичност неочетварљива у кривичном правосуђу због самих тих разлика које постоје у појмовима и схватањима код појединих лица. Судија «се просто налази у немогућности да утврди тачну сразмеру између казне и степена моралне одговорности учиниоца дела, јер да би то могао учинити потребно је да се налази на ап«солутно истом моралном, умном и културно-просветном нивоу сна коме се налази и оптужени, па тек онда да може продрети у дубину његове «савести и на тај начин објективно утврдити степен његове моралне одговорности. Али како савест „судије и оптуженога нису и не могу бити истоветне јер подлеже сасвим различитим утицајима наслеђености и других личних особина, то је им судско индивидуализирање казне

1). () смањеној „урачунљивости види: Рпп5, Зсјепсе репаје е! Агон роз , "899, -п. 391: Заје ез, -ор. Сб, 77; Мисћејоп, Кез депи-гоцз е! Ја тегропзађш е „Ф!е аНепибе, 1906; Мајће, Та гезропзађине аНеписе 1911, и тамо навед; гњижевност.