Полиција

— 796 —

преступника. Отуда и законска деоба криваца: на малолетне: и пунолетне, случајне кривце и кривце у поврату или реци

дивисте.:) Али ни такав начин индивидуализирања није био“ у стању да задовољи идеју правичности, јер се у сваком кон-

кретном случају није могла поставити оштра граница између“ потпуно свесних и потпуно несвесних, па се због тога није могла ни одредити одговарајућа казна учиниоцу дела. Зато нису били ретки случаји да се огласи за урачуњива и да сеподвргне високој казни онај на кога је она могла мало или врло мало психолошки утицати, као и да се огласи за неу-

рачуњивога и да избегне заслужену казну онај кога је 7

сваком случају требало колико толико казнити, Тиме је с једне: стране вређано начело правичности, јер казна није била увек: сразмерна степену одговорности учиниоца дела, а с друге до-

вођен је у опасност јавни поредак услед пуштања у слободу оних чије је кретање требало колико толико ограничити. Те грешке долазиле су отуда што је у извесним случајевима. било врло тешко утврдити да ли је учинилац свесан или не

свесан, па следствено урачуњив или неурачуњив, јер има много таквих психолошких стања која се не могу назвати

ни здрављем ни душевним болестима, већ која стоје на средини између два појма и чине између њих један тако постепен прелаз који се једва да приметити и који личи наравне нијгнсе које се јављају у сфери боја. Стога је кривично право и дужно и позвано да води посебнога: рачуна и о та-

квима стањима и да пружа могућност судији да може преступницима те врсте одмеравати казну која ће стајати у потпуној сразмери са степеном њихове кривичне одговорности. Олакшавајуће и отежавајуће околности нису биле довољне“ за то, већ је морао бити створен нови правни појам за сва та прелазна стања, која се јављају у сфери душевнога живота који је познат у науци под именом смањене урачуњивости. Смањена урачуњивост значи смањену способност да се схвати“

1) Види разне класификације криваца: Еешћ; Зосјојоса. сппипаје, 4.. 50. 1900; агајајо, Спппојовла, 4. чпд. 1895; Готбгозо. | 'иото деНидцепте,. 5. ипда. 1896; АзсћаНелђите, Ра Меггесћем ипа зете Векатрјпо, 1903; У. Тавлћ, Хећфисћ дез дешвасћеп Зкатесћ, 1919. — О индивидуализирању казне. види: Зајеев, 1 иу цанзаНоп де Ја репе, 2. изо. 1909;. а ега, Рппар.

. дет Тада азила, 1869.