Полиција

155

разликама које постоје између појединих преступника, нити ак о приликама и околностима под којима је дело извршено, већ једино о урачунивости или неурачуњивости уопште, и врсти учињенога дела, па је за исте преступе досуђивао и исте казне. Међутим још на првом кораку примене тога си«тема увидело се, да се такав начин индивидуализирања казне тротиви појму правичности, јер се и науком и искуством доказало да морална одговорност није и не може бити једнака, не само код свих урачуњивих лица. него ни код исте особе «с обзиром на прилике и околности у којима се може наћи. Стога се здрави смисао правичности није могао помирити с "тим, да су једнако одговорни умно развијени дечаци као и зрели људи, образован човек као и какав простак без икаквог васпитања, телесно и душевно здрава лица као и лица са разним физиолошким оптерећењима која помрачују моћ ра„суђивања и више мање ограничавају опредељивање воље у избору мотива, људи јаке воље и чврста карактера као и де„фектне особе које лако подлежу својим импулсима и злим навикама, ниским страстима и перверзним инстинктима, и најзад лица која живе и раде под сасвим нормалним приликама и „околностима као и лица која су окружена поквареном и уби-тачном околином, бедом и сиромаштвом, беспослицом и алкохолизмом, рђавим примерима и лошим васпитањем, искушењима варошког живота и сваковрсним другим недаћама које опредељују појединце да врше преступна дела којима они нису по природи склони. Зато се, као логичка последица тих раз"лика које постоје међ људима, створило уверење да се морална „одговорност може делити у ступње и да казну треба одмеравати према тим ступњима, У ту сврху уведене су у кривично законодавсто т. зв. олакшавајуће и отежавајуће околности којима се хтела дати могућност судији да у сваком конкретном случају може повисити, односно спустити, одговарајући степен казне како с обзиром на индивидуалне особине

„самога учиниоца, тако и с обзиром на прилике и околности у којима се налазио кад је дело извршио, На тај се начин

„прешло од чисто објективног индивидуаливирања казне, које

де вршено искључиво према врсти и тежини кривичнога дела,

ва објективно-субјективно индивидуализирање које се врши

же само према врстама кривичних дела, него и према врстама 2'