Полиција

— 799 —

немогућности да се по њој управљају када не знају ви њену праву садржину, ни њену суштину. Зато данас вреди као опште правило да су само она дела забрањена која је закон унапред казном угрозио, и да се казна може применити сако у оном обиму који је закон изречно предвидео. То је начело садржано у правном правилу: пи Шшт ситеџ, пиПа роепа зте Гере, које се још друкчије зове: принцип законитости. С уво ђењем овога принципа у правосуђе из основа је измењен карактер казнених закона, ј-р су данас постали најсолиднија база грађанске слободе и најчвршћа препрека сваке тираније у поступању с грађанима. Државне власти имају право да заповедају и да врше принуду над појединцима, али само у границама закона. Појединац се више не покорава ничијој личној вољи, већ једино апстрактној правној формули, која му с једве стране обележава границе његове слободе, а с друге гарантује неповредност те слободе од сваког насиља и самовоље, па ма откуда то долазило. Отуда и класична изрека: Зиђ Гере Шетав!

Али важност принципа законитости није само од чисто тесријског значаја, као што се то на први поглед чини, већ он прожима целокупно Кривично Право, и има више практичних последица од неоспорне вредности. На првом месту он ограничава самовољу и разузданост законодавних оргава јер им забрањује да доносе кривичне одредбе са повратним дејством, а то није једна ситница, него једна од највећих тековина савременога права у опште, а Кривичнога Права посебице. Јер, кад би казнени закони могли имати повратну снагу онда више не би било ни сигурности ни слободе!) Сигурности не би било стога што би сваки грађанин могао бити лишен и живота, и слободе, и имања због каквог свог поступка који се данас сматра за допуштен, али који сутра може бити из буди који разлога оглашен за једно између најтежих кривич-

них дела) Слободе. пак, не би било стога што се уопште не би знало шта је забрањено, а шта допуштено, те би на тај

1) Тако ТошНег, Огој суп ћапсаћз, |. 1, 76.

з) Типичних примера има у правр бољшевичке Русије, где постоје злочини т. 3в. „економске контрареволуционаристе“ који су иначе непознати у целем свету.