Полиција

— 500 —

начин настала апсолутна немогућност за грађане да сеу својима радњама управљају према прописима закона, јер не чби били у стању да предвиде која ће све од оних дела, која »се данас сматрају за допуштена, сутра бити казном угрожена, ша би се због тога људи устручавали да ма шта раде из просте бојазни да једнога дана не буду позвати да кривично одговарају за дела која раније нису била забрањена. Услед таквога стања у знатној би мери нестало рада, што би, несумњиво, била велика штета за општи друштвени напредак.

Зато је неретроактивност казнених закона једна таква мак-.

сима која се може сматрати не само као најјача гарантија мира и спокојства грађана, него и као најсолиднија бава за правилан привредви и економски развитак људског лруштва

О-г Илија М. Јелић. (Наставиће се) |

ДРУГИ КОНГРЕС ПРАВНИКА.

Конгрес Правника, улружење дипломираних правника свих професија из целе земље, основано у Загребу 21. сеп-

тембра 1924 године, поставило је себи двоструку задаћу: |). —. да се Југословенски правници особно упознају и усмено измене.

своје мисли и 2). — да поближе упознају правне односе појединих правних подручја државе и да суделују у приправљању разборитога законодавства Краљевине...

Лањске године Први Конгрес Правника у Београду испунио је сјајно своју задаћу. Ове године од 9 до 11 септембра са излетом на дан 12. септембра, — Други Конгрес Правника у Љубљани још видније је коракнуо напред у циљу остварања напред постављеног задатка,

И у циљу међусобног упознавања, и у циљу што бољег

упознавања разних територијалних правних подручија, ни у цаљу што ефикасније припреме материјала законодавном телу —- у сва три ова правца, Конгрес Правника у Љубљани дао је свој максимум. На дневном реду стављено је на расправу седам разних питања за које је Стални Одбор нашао, да за„служују, да се о њима дискутује на Конгресу. .

Да их расмотримо редом.