Полиција

— 719 —

"обуставе, која је последица нештампања једне исправке по наредби суда и то у првом или најдаље у другом!) наредном броју новина или часописа. Сама та по себи ни мало опасна чињеница што једна исправка неће угледати света баш у прва два броја, сматрала се ипак као довољна да се у једном за"кону који почиње речима: „Штампа је слободна“, стави у покрет овако крајње средство као што је престанак једног дневног или повременог листа. У питању је истина једна суд«ска одлука, али њено неизвршење могло је бити запрећено другом којом лакшом казном, која би више била у сразмери «са малим значајем ове кривице. Потребно је још напоменути да је сам закон о штампи у погледу исправке утро пут многим злоупотребама. Власт ужива пуну сувереност, јер сваку тисправку коју она буде послала, уредник мора објавити у сваком случају, макар се ништа њоме не порицало нити оповргавало. Исто тако и кад она потиче од приватног лица чије је име споменуто у вези са његовим радом или животом: од овога се само захтева да простим демантием означи наведене чињенице као неистините, без обавезе да их обара противним доказима. Поред тога она се мора штампати без додатака, измена, уметака, онаквим словима као и исправљен напис и у истом делу новина. И, преко свега, исправка која може бити ништа не исправља, још може бити узрок да се уништи егзи«стенција једног иначе потпуно исправног листа, који никога није клеветао ни вређао. Изврстан метод за угушивање про: тивничке штампе. Ништа лакше него да разни органи власти чије се име само забележи поводом неког догађаја, стану из дана у дан да шаљу исправке, које увек могу бити два пута дужа од написа: ако их уредник штампа излаже се ризику да публику одврати од свога незанимљивог листа; ако их не објави, суд ће лист обуставити“ (Срп. Књ, Гл. Н. С. Књ. ХМ! «стр. 197—198).

Споредно је да ли ове рефлексије представљају дубоко уверење и мишљење ауторово, или су само формулисане из специалних полетичких разлога. Учињене јавно, у једном

1) Тако стоји у чл. 68, ал. 2, закона о штампи у издању Г. Никетића «Збирка закона, св. 68, Београд, Кон, 1925, стр. 35). У „Службеним Новинама“ од 8 августа 1925 по којима су наведени горе цитирани прописи стоји: ге у првом а најдаље у трећем наредном броју...“