Полиција

— 180:—

угледном часопису, од озбиљне и компетентне личности, оне: носе свој пун смисао у себи, независно од ичег другог, а тар је смисао јасан: право исправке са својом санкцијом, како га; је организовао наш закон, ексцесивно је и опасно по слободу“ штампе.

(во мишљење, долазећи да поткрепи свом тежином 2уторитета г. Куманудиа опште писање штампе о закону од Ф августа 1925 године, мора привући пажњу на себе. Оно што се каже у штампи и периодичним публикацијама данас има велики кредит код публике У ствари, данас штампа ствара, мишљење публике о свему. Услед ужурбаности са којом се данас живи, листови све више и више потискују књигу. Публика више нема времена да чита књиге. Место да студира и размишља, појединац тражи И добија од свог листа готово мишљење о свима питањима. Тако је штампа усадила у публику неповољно мишљење о закону о штампи. Ослањајући се на оно што је у штампи речено, данас је опште мишљење: да је закон о штампи рђав и рекционаран. За онај део публике који памти и детаље, он је реакционаран и у горе наведеиим одредбама о исправци.

Велики део замерака учињених закону о штампи сасвим: је оправдан. То излази из летимичног прегледа његовог. Од-. мах се примећује да је рађен без довољно пажње. Али ова: студија нема за циљ да испита, да ли је закон о штампи, све његове диспозиције узете скупа, реакционаран или не, нити у опште да покуша дати неки општи суд о њему. дна се: ограничава на испитивање прописа који се односе на исправку,. и оправданости критика које су поводом тих текстова учи њене. То испитивање натераће нас да проширимо мало круг наших инвестигација и потражимо, шта је основ права на исправку, или, како се боље каже, право одговора, какав је: његов карактер и следствено колики је домен његове примене. Све оно што се не односи на право одговора у закону штампи биће остављено на страну.

. Одмах ћу рећи, да је на тако ограниченом терену моја» намера такође да критикујем закон о штампи. Само, за равлику од досадашњих критика, моја ће критика тежити да докаже, како наш закон о штампи, у погледу исправке, не само» није реакционаран и претерано стог према штампи, рећ није: