Полиција

— 883 —

Не сме се посматрати држава и човека свак за себе; оба стоје у међусобној вези. Према модерној теорији Келсена · и др. је држава правни поредак и појединац нема слободе ван овог правног поредка. У предметном питању захтева се,. да да држава за готов акт одштету и то безуветно, ако се лице, које је било у затвору, не буде осуђено. С том биће начело личне слободе ојачано. Баш држава, која је персонификација правног поретка, да би ово ојачење опустила, затајила би овде правно начело и настала би на тај начин већа штета него корист, а на другој страни била би можда заштићена и лица, која су више мање сумњива. Предлаже, да се допусти решавање питања о оправданости притвора и истраж“ ног затвора тако како у енглеском праву, малој пороти, а У осталом слаже се са предлозима г, др. Огорелице.

Госп, проф. др. Шиловић не би био за просто проширење у Словеначкој и Далмацији постојећег закона, а нема. ништа против тога, да се унесу мисли водиље судржане у овом закону у резолуцију. Одговарајући на извајама, госп. проф. др. Франка истиче, да не дели његово мишљење у виду одговорности за одштету без обвира на виност дотичног др“ жавног органа. Читаво питање је цивилно-одштетног, а не криминалног значаја. Само судија може установити, је ли су подани разлози за истражни затвор; за то решење порота није подесни институт. Са теоријског стајалишта држи, да треба да држава плаћа и иматеријалну штету, а из практичних погледа (обзир на државни фискус) је за плаћање само. материјалне штете.

Закључено је било сагласно, да ужи одбор створен од. го. Шиловића, Огорелице, Франка и Доленца начини резолуцију, коју предложи пленуму професор др. Шиловић.

У. Идућег дана, !!. септембра 1926. реферисао је на пленарној седници конгреса о раду У секцији г. проф. Шиловић. и прочитао резолуцију, која гласи:

„Пројекат закона о судском кривичном поступку, тлава двадесешпеша о накнади штете неоправдано осуђеним лицижа,. шреба допуншти наређењем:

Ту да се накнада имовинске штеше признаје и га неоправдани притвор и истражни зашвор ;

2) пршшвор и истражни зашвор неоправдан је, ако је