Полиција

— 893 —

"тали:у име либерализма или позитинизма, а други проклињали и блатом каљали у име вере, правде или у име друштгтвеног и моралног уређења. Застарела схватања, предрасуде, лажни обзири, урођени мизонеизам понеких људи од науке, „већ у самоме почетку отворише безобзирну борбу са школом, стадоше као непремсстив јаз између њених засада и служ"бене науке. Требало је да прође више од пола века, био је погребан непрекидан неуморан рад целе једне чете великих „учитеља и неустрашивих ученика да би се закључци њиховог егзактног научног истраживања раширили у целоме насучноме свету, да би продрле у укочене нееластичне душе дружавника, да би победили крутост правника; требало је да прође пар генерације да би школа дошла до своје коначне „победе. А то је било тим теже што и овде као и код дарвиснизма нису одључивале научне чињенице него у првоме реду „јавно мишљење, или, тачније да кажемо мишљење лаичког „неупућеног мноштва и оних неколико исто тако неупућених „научника који су се поводили за мноштвом како не би били присиљени да промене своја мишљења о човзку као морал„номе бићу обдареном слободном вољом. |

Ма шта се говорило и писало ненаучним или природно =научним начином о Ломбрововом схватању влочина и зло"зинца и у опште о Ломброзовом учењу о еволуцији човечије _ "психе, једно мора увек да прихвати и лаик и слепи противних Ломброзових теорија: стара школа је злочин изучавала „као социалну појаву, те би истраживала како да се казни 40-век који је починио злочин; нова школа напротив испитује искључиво злочинца и не говори о казни него о путевима и "начинима како да злочинац буде што мање штетан својој "средини. Док се стара школа бавила искључиво злочином и "одмеравањем казне, позитивна школа има пред собом једино "човека који је починио злочин, једино злочинца као биће бикотичко, психичко и социално. Она не истражује само његово "тело, не мери само индекс његове лубање и количину шгее у мокраћи, како неки хоће да мисле, него одређује каракте„ристике његове психе, т. ј. испитује његове психичке квали"тете, бави се његовим вољним, емоционалним, афектионим „особинама. Иде и даље. Попут свих егзактних природних назука истражује и утврђује све околности у којима се јавио та

њ

~