Полиција

— 875 —

позван у комисију за дефинитивну израдњу текста овога просјекта, макар сам био добро припреман на овај рад.

|. Кад је стални одбор конгреса правника Краљевине Срба. СХрвата и Словенаца већао о тематима, који треби да су стављена на 2. конгресу у Љубљани, предлагао сам као члан овог одбора на седници 13. децембра 1025. (у „Униону“ у Љубљаниј, за кривичноправни одсек конгреса питање накнаде штете за неправедно одређени притвор и истражни затвор, ве прикривајући разлоге, како је дошло до тога, да овај институт није био уведен у пројекат. Нашао сам у одборнику г. "Обраду Благојевићу, адвокату У Београду, одушевљеног припадника овог института и стални одбор конгреса прихватио је једногласно пропонирану тему за разправљање на конгресу. Доцвије били су изабрани референтом за ово питање г. унив. професор у п. др, Јосић Шиловић, а кореферентима г. др. Јосип Весел, (Сарајево) и писац ових редака. У моју велику задозољност сталном одбору конгреса послани елаборати ре"ферента и кореферената у принципу били су сложни. Главне „су мисли референта Шјиловића биле ове:

Несумњиво право државе је, да у случају потребе огравичи личну слободу онога грађанина, против којега постоје разлози сумње, да је починио кажњиво дело, а грађани имају право на личну слободу. Ако се пита, да ли је грађанин дужан, да он и његова породица страдају, јер се државни орган преварио, јер му се догодила заблуда, коју није предвидети могао, онда нема разлике међу случајевима неоправдане пресуде с једне стране и неоправданог истражног затвора с _друге стране. Ностојало је мишљење, да дужност државе, да надокнади штету у свима случајевима неоправданог истражног затвора, вуче за собом огромне државне трошкове. Али ово мишљење вије ни исправно, ни одлучно; јер принцип одштете није само постулат права већ и захтев политике у интересу правне свести народа, а данас су одредбе закона, које су нор масаве за заштиту личне слободе, остале без санкције и за то се вазла не проводе стриктно, Када буде држава обавезана. дати накнаду неоправдано притвореном, онда ће њезини органи тачно пазити на законске границе своје уредовне власти дер ће држава у противном случају тражити од њих регрес. Пројекат га кавненоправни поступак брисао је величину казне