Полиција

а

травичности на други начин осем путем колективне освете, моја је вршена на првом члану кривичне заједнице који би тезређеној страни шака допао. Међутим дана: важи у свима модерним држивама као освештано правило, да нико не може одговарати за туђа дела већ само за она која је сам учинио. Из тога јасно излази, да судија може изрећи казну само противу правога кривца, аћи не и противу других невиних лица, нарочито противу кривчевих сродника. То је један од „основних принципа савременога кривичнога права који је познат у науци под именом персоналитетша казне, или личне, ш»дивидуалне одговорности.

Но иако с формалне стране лична, казна није и не мож« бити лична у правом и апсолутном смислу те речи. Она је лична само у толико у колико је непосредно уперено противу травога кривца и у колико је он у првом реду обавезан да је сам и лично издржи. Међутим по својим посредним после дицама казна остаје увек колективна, јер у равној мери погађа породицу у њеним моралним и породичним осећањима, ва је чак и материјално штети:), Рђав глас који с осудом ваступа готуво се увек преноси и на све чланове породице „осуђенога и баци на њих тешке основе сумње и подозрења који су често пута у стању да им убију углед и да доведу у питање њихову честитос и исправност. Стога је довољно да се само прочује да је У извесној породици било робијаша па да се од њених чланова свако чува и клони. Осем тога може се десити да казна материјално више општети породицу но и самога кривца. Такав би случај био када би на казну ли анењем слободе био осуђен хранитељ незбринуте деце, јер би он у данашњим модерно уређеним затворима нашао и одмора, и хране, и" удобну постељу, докле би његова деца била лишена _ | свега тога, чим би затворили њихова хранитеља. Најзад, новчане казне могу бити увек лишене свога лично-правнога каграктера тиме што ће у место правога кривца положити одређену суму неко треће лице, као што то ради муж ва. своју жену, родитељи за своју децу и 1. д.“) Али то су махне

у Тако Дагсоп, Соде репа! аппоје, ап. бит. 29:

у ( чисто правнога гледишта овај је приговор несносан, јер полаже суму од стране трећег лица није ништа друго него поклон осуђеноме, а пожлони увек прелазе у потпуну својину поклонопримца. Зато последице казне