Полиција

— 877 —

сдирати у правну сферу друге особе, онда делује на властиту "погибао, те прима на себе цели ризик. С тога мора да пружи «накнаду и држава, која са осумњиченим поступа као са злочицем и мора рачунати са евентуалношћу, да лиши слободе невина човека, те да тим чини објективно неправо. У погледу опсега накнаде питање је, дали се можемо задовољити накнадом моралне штете или треба тражити накнаду и ма"теријалне штете. Ако наш закон о штампи (чл. 62) пружа накнаду у новцима за материјална добра повређена по поје„динцу, треба у овом случају држава у толико пре да даје оваку накнаду, јер клевета у новинама не стоји ни у ком зомеру за неоправданим ограничењем слободе. Треба дакле накнаду и за материјалну штету установити, евентуално са установљењем максималне границе, како је то тражио ароф. „Кислинг на 13, нем. Јуристентагу године 1876, а то ограничење стављено је једно из фискалних разлога, друго да се «слободном уверењу суда стави у закону граница. —

Ова два су извадка реферата и кореферата била штампана у официјелној књижици, коју је издао „стални одбор "конгреса правника“ под насловом „Оснутки рефератов и ко„рефератов“ месец дана пре одржања конгреса, а писац ових редака прикључио сеу њој изведенима референта г. проф МШиловића са додатком, да накнади нема места, ако је при"таорено лице само намерно или из скрајног нехата узроковало „своје лишење слободе. У погледу опсега накнаде штете дао је своје мишљење, да иматеријална оштета за лишење слободе може бити у оквир оне одштете, коју треба по нарочитом поступку у кривичној процедури уредити, —

1, На конгресу самом (дне 9. септембра 1926) на отвореној седници добио је први г, проф. Шиловић као главни рефе"рент реч и изјавио своје мишљења у сагласиости са горе поме-вутом извадтком реферата. (Господин др. /осип Весел на констрес лично није могао доћи). Писац ових редака развијао је "своје мисли мало опширније, а то не у теоријској смери, већ „са чисто практичног гледишта законодавства, будући да сматра _ да међу учесницима правничког конгреса сигурно не може “бити никога, који не би био убеђен о теоријској правилности грешења. Нека буде дозвољено, да своје мисли овде образложим, фи то с погледом на статистичке податке још мало потање, јер