Полиција

— 998 —

ли је исправка предана на време или не, закон наређује, под претњом исте казне коју предвиђа за нештампање исправке, да уредник сваког листа има изјавити државном тужиоштву, у самом почетку изборне периоде, којег ће часа, за време ове периоде, почети штампање свога листа.

Из свега овога излази да је француски закон много бољи од нашег у погледу рока у коме исправка мора бити штампана, пошто прописује разне рокове према разним случајевима. Уместо једног униформног рока он прописује разне рокове, према томе да ли се ради о исправци власти, или приватној исправци; ла ли се у овом другом случају исправка врши у неком дневном листу или спису, или у некој периодичној публикацији, и, напослетку, У случају да се исправка врши у неком дневном листу, да ли се то ради за време изборне периоде или ван ње. Узев све скупа, он је строжији за аштампу него наш закон и у погледу рока у ком исправка

има да буде штампана. Михаило Костантиновић.

=" Наставипе се. —

О МАЛОЛЕТСТВУ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ.

Свршетак.

П. Узроци малолетничког криминалишета.

Из досадањег излагања видели смо како поједине теорије у науци с једне стране, а законодавства с друге стране, посматрају индивидуалност детета и према томе, каква су њихова схватања о подобности за урачуњивост. Сада да видимо, који су то узроци малолетничког криминалитета и одкуда они долазе. О томе су постојала разна мишљења, која се могу свести на два главна: а) мишљење антрополога и 6) мишљење социслога. По мишљењу првих, узроци у опште криминалитета па и малолетничког, су индивидуални фактори и њих треба тражити у самој индивидуи. Отуда оно чувено навођење Ломброзово: да је човек рођени злочинац и да је та урођеност узрок криминалитета, само ако она наиђе на погодан терен у социјалној средини, Услед своје једностраности ово је мишљење