Полиција

— 1001 —

и ако не зна да ли је његова претходна радња допуштена или не. У том реагирању запажају се знаци разликовања допуштеног од недопуштеног, а приближна граница овог разликовања долази доцније поступним развијањем. Али, да би дете знало да оно, што није допуштено није ни добро, не стоји до њега самога, него на првом месту од домаћег а доцније од школског васпитања. Ово је васпитање врло важно и с тога, што се њиме постиже код детета, не сгмо моћ разликсвања добра од зла, него и култ моралних осећаја у толикој мери, да се оно може одупрети нагонима који га на зло наводе. Шта вреди једном детету што расповнаје дрбро од зла, када оно не зна какве последице доноси његово добро, а какве његово зло делање. Ово морално знање долази код поједине деце у равном добу узраста, и нека га достижу раније а нека доцније, а то, као што смо казали, ваниси од њихових индивидуалних наследних особина, и средине у којој се развијају. Од коликог је утицаја васпитање и средина у којој се дете развија, згодно је навести једно упоређење Јеремија Готхелфа у коме вели: „Остави дете у шуми и допусти да буде његова дојкиња медвед или курјачица, његово се тело тада неће исправити, на четири ноге оно ће ићи, оно ће се драти као медвед, урликати као курјак. Човек се на човека угледа добијајући тиме и човечији облик, а такође се његова душа прилагођава душама других тражећи у њима потребну храну за свој раввитак и придожавајући се њих чврсто“.

По себи је јасно, да је ово васпитање једно од најактуелнијих питања којим се баве и теоричари и практичари, па је тако рећи једнодушно прихваћено мишљење, да је васпитање и само васпитање најпогоднија мера не само за поправљање малолетника, него и за сузбијање њиховог криминали_ тета. За то нам је најбољи доказ огромна дечија литература, посебно законодавство о малолетницима и специјални заводи за васпитање и поправку. У том циљу први су Американци увели реформу у своје законодавство на овај начин: 1) установили су нарочите судове који се баве искључиво малолетним преступницима и напуштеном децом; 2) деца се поверавају нарочитим васпитним судијама, који им не суде, већ их лече; 3) уређењем нарочитих притвора и 4) пуштањем у слободу под надзором или на пробу. Добар резултат ове реформе убрго

„Полиција“ 3