Полиција

— 1008 —

обрадио морфолошке особине злочинца а психолошке и његову социјалну средину што је занемарио, али је неразумљивна | вика Која се на њега и његову школу подигла ради ове непотпуне обраде злочинца. Уместо да се говори о оном што је урађено, увек је истицано оно што није урађено. ба се и та празнина после Ломбровове смрти испунила. Непријатељима школе дала се прилика да сарађују а не само да нападају. Три велика наследника славног Учитеља, социјалисти Гопа и Бег и лекар Сагтага, затим Сагоја!о и други. убрзо се дадоше на посао и детаљно обрадише амбијенталне узроке и утицаје на злочин. С друге стране немачки антронолози и психолози, по неки самостално а по неки под утицајем школе, обрадише психологију злочинца, а Рат у Ту рину први употреби позитивне методе експерименталне психологије, Заувимањем физиолога Рашгр-а на туринском универзитету 1912, г,. огнован је курс за усавршавање у криминологији, намењен у главноме лекарима и свршеним правницима. На томе је курсу 1912/3. и доцније ециологију, профилаксу терапију злочина предавао Саггага. Резимирао је у тим предавањима рад и резултате Школе. Не говори само о антрополошком фактору злочина: о анатомским и функционалним карактерима делинквената, о болесном стању: о епилепсији, већ нарочито о односима антрополошког фактора са мезолошким и индивидуалним утицајима и социологији злочина, о разним категоријама злочинаца које из тог односа произлазе, о главним утицајима амбијента на статистику и модалитет злочина. Набраја и изучава све утицаје средине: климатске, етничке, демографске, економске и политичке. Говори ио утицајима индивидуалним, о наследству, о васпитању, полу, занимању и т. д. Више се, дакле, не може пребацити Школи да је занемарила амбијентални фактор. А по неки и данас то радо чини из необавештености,

На УП. интернационалном конгресу криминалне антропологије у Келну Регл је доказао приоритет италијанске школе у изучавању душевних квалитета злочинца, Јер је већ Лом„брово употребљавао Моззо-в плетизмограф да би изучавао пеихичка реаговања злочингца, а свакако М. Рет-у наследвику Ломброзове катедре криминалне антропологије, припада