Полиција

— 1010 —

решење не зависи толико од експерименталвог истраживање колико од начина постављања самог проблема, од социолошког и филозофског гледишта на ствар оних који би хтели проблем да реше, У ствари, како је данас питање постављено и како се данас решава, разлике у схватању више су привидне него стварне. Кад 5ега! и Рафи пристају уз моногенетско схватање злочинаца, њихова мисао не може да буде опречна Регт-евој који је полигенетичар. јер и они увек говоре о амбијенталним узроцима као штомн Еетп не заборавља никада, урођене склоности па чак ни онда кад говори о „ден пацепје Ф' оссазјопе“ и о „денпаџете Ф' раззопе“. Како је Гога лепо на једном месту рекао, изгледа да увек постоје и егзогени и ендогени узроци злочина. Увек дакле постоји генотип, без урођених склоности нема злочинца, а споредно је како Бемо класификовати и схватити разне фенотипе који су се из генотипа развили егаогеним утицајима. још нешто. Према оној италијанској да прилика ствара лопова, Сагоја!о каже: „12 оссазјопе ја 51 сће | Гадто гићј“, тд. прилике нагоне на крађу једино лопова, па био он правно и поштен човек, а неповољне прилике могу да натерају лопова да до краја живота не краде, да до краја живота остане поштен човек. Гопо вештом логиком доказује да социјалне ирилике дају повода рођеном злочинцу да постане злочинац. Дуго би било набрајати све успехе Школе уочи и после рата. Дуго би било набрајати све реформе казнених законика и казнених поступака (н. пр. италијанског) изведених под утицајем Школе Споменућемо једино да је скоро увек уз њих везано име Еппса Рета једног од навећих италијанских говорника свију времена, чувеног парламентарца и социјалистичког вође. Али свакако треба у неколико речи да споменемо !Х. Ивтер, Пенитенцијарни Конгрес у Лондону. | Одржао се у аугусту 1925. год. Било је присутно 558 конгресиста из 36 разних држава Већ у уводном говору ен“ глеског министра унутарњих дела Ееске -а истакнуто је, како је број затвореника у Енглеској знатно опао (од 20000 1878 г. на 9000), али да томе није узрок опадање криминалитета који се је напротив увећао, већ прихватање гледишта Школе, изражено у доста претераној форњи од Струић-а ва Кон. гресу Криминалне Антропологије у Женеви 18596. Он је тврдио