Полиција
|
— 1092 —
решио, да је законско наређење извршено, кад уредник једног периодичног билтена штампе на деветој страни одговор на чланак који је изашао на шестој, само ако је то место такво, да ће читаоци сигурно опазити исправку (Одлука од 8 јануара 1921, р. Р. 1921, |, 223), Али остаје да је текст франуског закона у овом погледу строжи ва штампу него текст нашег. закона. |
Штампање исправке не може се прекидати, Она мора бити оштампана одједанпут, Исправка без прекида има више дејства него испрекидана исправка, пошто одједанпут износи пред читаоце све чињенице којима се исправљач жели да послужи у своју корист. Изузетак од тог правила је, кад је напис на који се односи исправка био и сам прекидан, (В. наш закон, чл. 27, ал. 2 !п пе).
Исправка се мора штампати истим словима, као и напис који се њом исправља (чл. 27, ал. 2 нашег, и чл. 13, ал. 3 француског закона). То је, као и све до сад речено последица
_ тежње, да се између исправке, која је скоро увек средство
одбране, и чланка који се исправља, а који се често састоји у нападу, васпостави равнотежа,
По члану 27, ал. 1 нашег закона, „исправка се мора оштампати... без икаквих додатака, у самом тексту и под истим насловом, мењања или уметака“. Француски закон (чл. 13, ал. 3) (каже само, да одговор мора да буде увршћен „без икакве интеркалације“. На први поглед изгледа да се ова два текста много разликују. Наш закон габрањује додашке у самом тексту и под истим насловом, мењања текста и уметке у тексту, а француски, само интеркалоцију. Уметање и мењање могу се као операције замислити само у тексту. Они се не дају замислити ван текста. Само додавање ноже бити и ван текста и у тексту. Кад се додавање врши у самом тексту, то је онда исто што и умешање. Интеркалације то је уметање у текст и додавање у њега. Француски закон забрањује, дакле, уметање и додавање у текст. Али кад се забрањује уметање и додавање у текст, тим самим забрањује се и мењање текста, јер мењање текста је нешто теже од додавања и уметања у текст. Остаје још додавање ван текста. Њега француски закон не вабрањује. Чак се у његовим чл. 13, ал. 4 тп Нпе претпоставља да новинар пропрати исправку својим коментарима. У том случају испра-