Полиција
— 1083 —
вљач има право на реплику под истим условима под којима има право и на исправку. Али се не сматра да лист није оштампао исправку. — Наш закон забрањује „додатке под истим насловом“. Шта то треба да значиг Да ли је тиме закон хтео да забрани коментарисање исправке одмах после ' завршетка њеног текста, или је само хтео да спречи новинара, да уз исправку дода још нешто, у циљу да створи код читаоца забуну о смислу исправке2 Мени се чини да је ово круго тачније и да чињеница, што је новинар коментарисао исправку, макар и под истим насловом, не сачињава огрешење о забрану члана 27, ал. 1 т Нпе. Само је потребно да коментар буде одвојен од исправке и да сваком читаоцу буде јасно, где се свршава исправка и где почиње коментар. Наравно, исправљач има пргво на нову исправку због овог коментара, и то под истим „условима који важе уопште за исправку. Али се сматра да је исправка штампана, и уредник са не излаже никако казни предвиђеној у чл. 29. Према томе наш закон није строжи у овом погледу од француског. Њихови су прописи, у погледу забране уреднику да мења текст исправке, у суштини истоветни. ; Напослетку, исправка се штампа бесплатно (чл. 27, ал. 3 нашог и чл. 13, ал. 5 француског закона), На том су питању сложни сви закони, Ако новине имају штету од тога, у толико горе по њих. Онај који је изазвао борбу има да сноси њене штетне последице. Не може се тражити од жртве извесне акције, да још сноси трошкове које та акција повлачи.
6. — Може ли уредник одбити да штампа исправку и из којих разлога2
Наш закон предвиђе у чл. 28 пет случајева у којима се "уредник ослобађа дужности да штампа исправку“. То треба да су изузетци од принципа да је уредник дужан штампати кеправку власти и сваког лица „чије је име у вези са његовим радом или животом споменуто у новинама или спису чији је оа уредник“ (чл 26, ал. 1). У ствари, то су мање изузетци од овог принципа, него услови његове примене. Ми смо неке од тих услова већ видели, Тако ту стоји, да уредник није дужан штампати исправку, ако је она „два пута већа од слога ствари хоја се исправља“ (чл. 28,2"), „ако је протекло шест недеља