Полиција

— 1102 —

штампа само у истом делу новина у коме је изашао и напис: који се исправља; уредник мора увек штампати исправку, док: је код нас може одбити због „неуљудности“; судска одлука извршује се, у погледу увршћења исправке, и пре него што: постане пуноважна, док наш закон захтева пуноважну судску одлуку. једино што француски закон не предвиђа сбуставу: листа због нештампања исправке, чије је штампање наређено. судском пресудом, као што то чини наш закон; али то наређење нашег закона сасвим је на свом месту и не садржи ничега. што би било противно слободи штампе. Само треба се епоравумети о томе шта значе речи: „слобода штампе“, иу каквом су односу слобода штампе и право одговора. Та нас: питања доводе пред проблем основе права одговора и питање његовог карактера што је предмет другог дела ове студије. Ту ћемо видети, да је француски закон бољи зато што је строжи, и да су строгост француског гакона према штампи у погледу исправке, и пропис нашег закона о обустави листе због нештампања исправке, чије је штампање наредио суд, у складу са природом ствари које нас "ит НеУ и- да ни мале не вређају слободу штампе. Миханло Костантиновић.

ОПШТА КАРАКТЕРИСТИКА ОСНОВНИХ ПРИНЦИПА САВРЕМЕНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА. (Свршетахж)

МИ. Принцип принудног васашшања малолешника,

Данас се сматра сваки детињи живот као највеће народне. благо, и свако здраво, добро васпитано и сдгајено дете као најлешни домаћи украс и најбоља залога за народну будућност. Зато се нарочита пажња обраћа васпитању и подизању народнога подмлатка, особито сироте, напуштене и морално посрнуле деце. У том општем настојању да се од сваког детета: начини честит и исправан грађанин није изостало ни саме кривично законодавство. Већ од пре четрдесет и више година: криминална је политика успела да питање о нарочитом ноступању с малолетницима истакне на прво место, а затим да: увери законодавца да казна није погодна мера ва сузбијање