Полиција

— 1078 —

праву дала непобитну вредност, модерној криминологији италијанској сада даје прогресивну ефикасност теоријских закљу-

чака и корисност евидентну предложених практика.

» ж ж

Друго питање „о раду затвореника на отвореном пољуј и његовој организацији“ није проузроковало нарочитих дискусија.

Када сам 1885. приликом Међународног Конгреса ва затворски режим у Раму, узвикнуо да је непрекидно изолисање по ћелијама једна страхота ХЛХ века, протести су били једногласни и бурни. Изоловање по ћелијама, не само ноћно (увек _ потребно), већ и дневно тада се сматрало као једна мера противу криминалитета и противу поврата. Али моја тадашња негација — коју су опити потврдили — толико је напредовала, _ да на конгресу за затворски режим у Лондону прошле године укидаље дневног изолисања по ћелијама није наишло ни на " једног опозиционара и према томе је било природно, да се на конгресу у Брислу учини један коргк напред, у смислу кога сам ја још од раније прокламовао са системом агриколних осуђеничких колонија — т. ј., изражујући мишљење погодно за рад на. отвореном пољу затвореника.

Истакнутн реферат Сервеа и Жилберта (Белгија) испитао е проблем са сваке тачке гледишта и био је изгласан њихов дневни ред.) Други реферати дали су пак обавештења о примењивању радова осуђеника ван затвора и о добрим резултатима његовим у разним земљама Европе.) Врло добар реферат Франки-а (Италија) који де посматрао питање не само са практичне стране гледишта већ и у односу са ватворском техником, стигао је врло доцкан и био је раздељен само за време Конгреса, те тако није могао да утиче на закључке.

1) Дневни ред Серве—Жилбрт: 2

„Конгрес — сматрајући рад на отвореном пољу у полу-слободи, опортуно. подељен и организован као најефикасније средство поправе осуђених изражује жељу дата институција добије широки развој у односу са обичајима и економским приликама разних земаља, водећи добро рачуна да рад на отвореном пољу може да се примени само на одабране осуђенике, који изгледа да дају гарантије за поправљање и морално васкресење, икоји дозвољавају да се постепено ставе у додир са друштвеним животом.

у Дали реферате: Барт (Француска), Нејмарк (Пољска), Скуриотис (Грчка), Дољи (Румунија), Лани (Чехословачка), Костић (Србија), Енш (Лук сембургј и Франки (Италија), ђ