Полиција

"чисто грађанскога права“, те није доследан пошто ово одводи "закључку: да се има применити 8 192 гр. с. п. 0 стварању "облигација, по коме ће меница сељакова бити пуноважна трађанска обвеза ако је сам исту написао и потписао као издатељ или је извршио пун менични пренос, а иначе сам потпис његов служи само као почетак писменог доказа.

6. Г. Ђорђе Б. Несторовић у својој књизи „Менично право“ (1909), сматра сељаке као она лица, којима је одузета па. сивна менична способност „из политичко-економских разлога“ (стр. 40) па између осталога вели још и ово: „Ово је огра"ничење дошло отуда, што је законодавац сматрао, да ова лица нису у стању оценити строгост меничне обвезе из узрока што је меница (као трговачка установа) неприродна гратарском занимању“. Али прелазећи преко ове значајне изјаве г. Несторовић сувише олако тврди даље ово: „Меница је покрај овог законског ограничења продрла пи у сељачки „сталеж, и новчани заводи есконтују менице и са потписима "сељака који се баве искључиво ратарским послом“ сматрајући ову појаву као. сасвим нормалну и оправдавајући ту праксу новчаних завода тиме „јер ако по закону њихове (сељачке) менице не вреде као менице, вреде као проста грађанска 06веза“, И ово питање о природи менице сељакове као грађанске обвезе г. Несторовић олако и погрешно решава тврдећи (стр. 46) следеће: „Закон у начелу таквој меници не оспорава обавезно дејство нити је могао проглашавати једну исту исправу у погледу једних њених потписника за пуноважну, а у погледу других за непуноважну; напротив његова је намера "била једино та: да карактер тој обвези у погледу сељака и војника огласи за нетрговачки, како би их сачувао од строгости меничног јемства и надлежности трговачких судова. И то је све“. А при том је г. Несторовић изгубио из вида текст 5 77 трг. зак. који ово разликовање баш прави и хоће да постави разлику, као и 95-е о кратком суђењу, који задржавају скоро све меничне строгости, чим се меница огласи у погледу сељака за пуноважну исправу, јер се и по приватним исправама кратко суди, а несумњиво је, да законодавац штитећи сељака од менице није хтео допустити према њему кратко "суђење, ако хоће да му допусти употребу грађанско-правних приговора у редовном спору, а он то хоће. Према томе није