Полиција

— 21 —

«смеју противуречити Уставу ни Закону ради чије су примене издате и не могу бити у супротности са законским овлашћењем на основу кога су прописане. У овом случају мећутим, Министру је дато овлашћење у ТБр. 61. Закона о таксама, да пропише правилник за извршење тога тарифног броја, а не и да своја решења донета по томе огласи за извршна, противно горе поменутим законским прописима.“

С тога је Савет прешао преко приговора Министарског и тужбу узео у разматрање. По расмотрењу предмета Савет је нашао, да је спорно решење противно закону са ових разлога.

„Према 8. 14. Уредбе о механама од 1861. год. Општина има првенствено право на подизање кафане у њеном атару. Све док се Општина не одрекне тога права првенства, надлежне власти не могу дати месно механско право неком другом лицу. То право Општине не може бити укинуто б:з изречног законског прописа. Правилником о гостионицама и кафанама оно такође није могло бити анулирано с обзиром ма члан 94. Устава, пошто не постоји такво овлашћење у ТБр. 61. 63. Закона о таксама на основу кога је прописан.

У овом случају Одбор Општине П. изјаснио се изречно, да месно кафанско право задржава за себе, што се види из решења Великог Жупана Подунавске Области Бр. 3859/26. Овим решењем Велики Жупан је прешао преко овог захтева општинског одбора и месно кафанско право издао М. М. из П. То исто учинио је и Министар Унутрашњих Дела у спорном решењу, чиме је повређено право Општино, које јој, према наведеном, закон даје.“

И. ПРАВНА СТРАНА СПОРА.

Сви они су који су ближе упознати са правном материјом из које је потекао спорни случај и одговарајућим зажонским прописима, изненадиће се и сувише оваквим решењем спора од стране највишег Управног Суда. Да смо у праву кад ово тврдимо, увериће се сваки, ако пажљиво буде пратио разлоге које ћемо овде изнети за доказ тога, да поменута Саветска одлука не стоји ни у колико у потребној хармонији са законом.

Није овде у питању само прост случај неправилне примене једног законског прописа у конкретном случају. То нас,