Полиција

О

код пречих радова, можда, не би толико ни покренуло на писање. По среди је далеко важнији и претежнији правни интерес, питање далеког ширег обима неоспорно веће важности, које мора интересовати и шири круг читалаца. То је: како се у овој Држави, у практичној примени спроводи од; стране власти изједначење законодавства. Па не само то, већ је овде, поменутом одлуком Државног Савета, постављено једно теже питање: законска важност Правилника УБр. 23939.

1. Прво питање на коме се морамо зауставити то је: стоји ли заиста тврђење Државног Савета: да 5, 14. механскеуредбе од 1861. није укинут Правилником Министарства Унуграшњих Дела од 15. јуна 1925. год. издатим у споразуму са Миннстарством Финансија за целу земљу >

Пре одговора на то питање потребно је објаснити историјат овлашћења из ТБр. 61—63. Закона о таксама.

Министар Финансија онога времена, у тежњи повећања. државних прихода, одлучио је био, да примену таксених одредаба о месном и личном механско-кафанском праву распростре на целу земљу. Извођење те одлуке претпостављало је израду потребних одредаба о задобијању и губљењу месног и личног механско-кафанског права (и остало што иде уз то).

Министар Финансија је намеравао још. и то, да се цела правна материја о гостионипама, кафанама и осталим радњама са алкохолним пичем, брзо и најкраћим путем изузме из компетенције полицијских и пренесе у надлежност финансијских власти.

Противу тежње о одузимању тих радњи из ресора Министарства Унутрашњих Дела, одупро се је тадањи Министар Полиције, схватајући сасвим правилно правну природу ових радња и потребу, да ради што бољег чувања јавног реда, мира и безбедности, све ове радње остану и даље у домени управно-полицијских власти.

Да би се тежње оба ресорна министра измириле, нађена је и овде — средња линија. Наведеним законодавним овлашћењима стављено је у дужност Министру Унутрашњих Дела да у споразуму са Министром Финансија пропишу правилнике за целу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Све ово потребно је било нагласити: