Полиција

ЕУ

ми се и, самог Јуду пустили испод суђења кад би га нешто „овај дражесни адвокат у сукњи бранио.

Еле, претрес је почео пред препуном салом публике (свет је увек долазио кад она брани) Пред судијама је стајао војник, који је већ два пут осуђиван за бегство и сад одговара за треће.

И замислите сад њену дрекрет кад овако почиње своју „одбрану:

— Господо судије, пред вама стоји један невин човек...

Сва публика прсну у смеј, па са њом и саме судије.

Али она се не да збунити, већ са једва приметним осмејком "наставља ствоју одбрану:

— Зар данас, кад су Немци пред Паризом, кад се све ставило у службу Отаџбини, и људи, и жене, и деца... Где може један човек, један Француз свесно да бежи са фронта.. Не, господо, то може да уради само један неурачунљив човек, челан лудак...

И на крају крајава њега збиља и прогласише за неура-

чунљивог. Да ли је у истини он био неурачунљив, или су то постале

судије пред лепим очима његовог браниоца, ко ће му то знати. -ФРрранцуска је земља чудновата... |

Што сам приметио у Паризу и што ме је врло изненадило то је, да немају централног пријавног одељења, бар га није било за време рата. Ја сам требао да пронађем једног «Француза, Парижанина, чије сам име знао, али му нисам знао стан. Отишао сам у Главну Префектуру на Булевару Сен Мишел и затражио његову адресу али су ме они опет запитали: у коме је он кварту (што би ми рекли) Кад сам ја објаснио да баш они то мени треба да кажу, слегнули су раменима и објаснили ми врло учтиво, да се за адресу могу обратити једино кварту дотичног. Као што видите у Паризу није као на пример у Берлину и Бечу, где ви можете у Цантралном Одељењу да пронађете сваког дошљака у року од неколико сати во његовом доласку.

Али је за то полиција у Паризу савршена, пази на сваку ентницу и меша се у сваку ствар. Тако је париски лист „Матен“ забележио ову интересантну ствар ва време рата кад су Американски војници били преплавили Париз. У неком малом „ресторанчићу, једна обична кокотица после ручка дала је хи-

5»