Полиција

66 —

љадарку да јој се размени. Келнер је то одмах доставио газди" а овај је телефоном известио полицију. За час се створио ту један агент. Кад је запитао даму од куда јој хиљадарка, она је не абуњујући се и не протестујући, (на то није имала ни право) ебјаснила, да јој је то дао један американски војник, И „Матен“ даље наводи, да полицију није мрзело да девојку одведе у американски логор код Париза, где је она познала војника и ова;, је, доброћудно, са широким и симпатичним осмејком изјавио,. да јој је истина дао хиљадарку после извесног провођења са њом, просто за то, што му се „много допала“.

Тако исто полиција је за време рата имала право зауставити на улици свако војно лице и уверити се да није преседео одсуство. И ви сте врло често могли видети где војник. између два крупна и строга жандарма, вади из џепа своју: дозволу и показује им, док његова дама стоји мало даље, чекг. и стрепи да ли ће њен каваљер наставити са њом пут у Биоском или ће одлетети на фронт. Са великим респектом француски свет гледа на полицију и у опште на сваку власт. Случајно-

сам се десио једне вечери на лијонској станици у Паризу и-

видео сам како у маси света, која чека да уђе у воз, стоје и многи официри који путују на фронт, И они, који ће можда сутра погинути, стајали су ту и стрпељиво чекали на ред, који. је одржавао само један мали железнички службеник!

Вадео сам кад се са трамваја морао да скине и један официр, који је, непримећен од трамвајџије а и не знајући даје „прекобројни“, био ушао у трамвај:

Видео сам где свет, без жандарма, чим се више њих: скупе да сврше какав посао, (на пошти, пред трамвајскомстаницом, где се што деси) одмах сам уређује, један за другим,.

Видео сам... али ко ће све то забележити.

Да вам на завршетку испричам мој случај са полицијом.

У Паризу је било доста наших официра на боловању,. одсуству и равзрешених од службе. једног дана наредише наше власти да сви официри морају скинути униформе и носити цивилно одело, То је за моју мршаву кесу био прави атентат, јер.док сам имао официрског одела доста, морало је се сав. правити ново цивилно. а то је за нас избеглице било скупо,. Али ја сам то питање лако решио. Како смо сви официри добили још на Крфу енглеске зелене униформе, то сам ја самс,

рога вина о жара