Полиција

земенеинтии

Руме

| -

“поскидао дугмад и еполетушке и метнуо на главу зелени шешир.

И са жутим ципелама и жутим кожним камашнама имао сам "изглед американског војника или официра пошто се онн нису разликовали, сем по лицу.

Кад, једног дана, шетајући се тако по Луксембуршкој Башти, баш при изласку заустави ме један жандарм на бисдиклу и затражи моју легитимацију. Кад из ње прочита да «сам ја резервни српски официр, он се као мало изненади, зли ме ипак учтиво замоли да пођем са њим у комесаријат. ја пођох са њиме а на првом углу придруже нам се један отмен "тосподин у цивилу и други један у униформи. И ми сва четвотрица настависмо пут за комесаријат. Он нам је уз пут, држећи моју легитимацију, непрестано понављао „офисије серб“, „офи«сије серб“. Изгледали су ми сви као некако збуњени, а и мени че баш било непријатно. На моје питање: шта је то било и зашто ме води у комесаријат кад сам се легитимисао, он ми је одговорио: да ћу то дознати у комесаријату. Кад смо тамо

« стигли, полицијски чиновник мс је понудио да седнем, док су

сена два господина остала стојећи, а жандарму нареди:

— Доведите ону жену.

Наступи мучна тишина, док не уђе у собу та жена, пе счзагледу служавка или содарица из боље куће,

— Је ли то тај човек, упита је он и показа на мене,

Она ме добро одмери и рече:

— Није.

— Хвала, рече полицајац њоји оној господи. Можете ићи,

И мени, Бога ми, нешто лакну

Упитах полицајца шта се је то десило, но он не хтеде за ми каже, само рече:

— „Нашта, један неспоразум.

После сам дознао да је један американски официр био

"ту у питању. Шта је учинио тој породици, ја не внам, главно че да је та служавка, видећи ме да пролазим њиховом улицом,

помислила да сам ја тај амермкански официр. казала одмах

својим господарима, а ови жандарму и тако сам ја ни крив

ви дужан, доспео у комесаријат. Окуражен што се ствар по мене добро свршила, ја рекох · толицајцу да је то мало чудновато да доводе у комесаријат

Медног савезничког официра, који има исправна кокумента.