Полиција

ховних Власти, а достављено актом заступника Министра Вера Г. Министра Просвете ВБр. 17098 од 17. ХЛ. 1926. год. да ли епархијском епископу поред бесплатног стана припада још и бесплатан намештај и да ли су дужни да исти набаве самоуправни органи па је одлучила: да по чл. 226 Закона о црквеним властима епархиј. епископу припада бесплатан „пристојан стан“ од своје епархије и да се под „пристојним станом“ има разумети зграда (потребне просторије) са намештајем, који су дужне набавити самоуправни органи.

Из Опште Седнице Главне Контроле од 31. децембра 1926. године.

Бр. 105006.

СУКОБ ИЗМЕЂУ ДРЖАВНОГ САВЕТА И ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ.

(Решење опште седнице Главне Контроле).

Треће Одељење Државног Савета послало је Главној Контроли акт од 30 августа 1926 год. Бр. 24950. следеће садржине:

„Главна Контрола актом својим Бр. 43587. од 8. јуна 1926 год., који је означила као тужбу, тражила да се повишги 10 решења односно 10 пресуда Државног Савета, Ова решења Државни Савет је донео на основу чл. 43 Закона о Државном Сзвету. и Управним Судовима у циљу извршења тих пресуда.

На један законски пропис не даје Главној Контроли право тужбе против решења односно пресуде Државног Савета, нити и један закон ставља у надлежност Државног Савета решавање о оваквим тужбама против његових сопствених извршних и дефинитивних решења односно пресуда. Овакав захтев Главне Контроле противан је и основним прзн- ципима правогуђа, јер би у том случају Државни Савет имао да буде једновремено и суд и тужена страна.

Према наведеном овај по закону недопуштен акт Главне Контроле нема никакво правно вредности и по њему Државни Савет нема шта решавати. С тога се акт оставља у архиву.

О овоме се писмом Главна Контрола иввештава“.