Полиција

79 —

По свестраној оцени навода у овом акту Општа Седница Елавне Контроле констатује:

1. Да овај акт ни по форми ни по садржини нема карактер правоваљане одлуке какву је Државни Савет, односно његово треће одељење, било дужно да доносе према чл. 38, Уредбе о' пословном раду у Државном Савету и Управним Суловима; чл. 34. Закона о Државном Савету и Управним Судовима и 5 303 грађ. суд. пост. чија одредба важи и за Државни Савет према чл. 63 Уредбе о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима.

2. Да су у чл. 19 Закона о Државном Савету лимитативно побројани случајеви у којима није допуштана тужба ва Управни Суд односно Државви Савет, а ти су:

а) у стварима које спадају у надлежност редовних судова;

6) у дисциплинским стварима, у колико законом не би било друкчије наређено;

в) у стварима у којима су и колико управне власти позитивни правом овлашћење да доносе решења на основи слободне оцене; и

г) против управних послова редовних судова.

Да се уужба Главне Контроле не може подвести ни под један од овде наведених случајева, и да према томе нахођење И! одељења Државног Савета, да је тужба Главне Контроле по закону недопуштен акт, засновано на сасвим произвољној основи,

3. Да су у чл. 24 Закона о Државном Савету и Управним Судовима побројани лимитативно случајеви у којима се има одбацити тужба одбуком без позива странака, а то су:

а) кад су управљене против аката побројаних у напред наведеном члану 1 тач, 1, Зи 4,

6) кад су уложене после истека рока;

в) кад су подигнуте против управних аката, против којих се могла изјевити жалба на вишу управну власт на није изјављена; г) тужбе за које је очевидно да нису основане ни на каквом непосредном личном интересу заснованом на закону; и

д) тужбе о којима је суд већ једанпут коначно решио.