Полиција

5 40

Ни под једну од овде изложених тачака не може се под“ " вести тужба Главне Контроле да би могла бити одбачена, а · још мање оглашена као по закону недопуштен акт, о коме Државни Савет не би био дужан да решава, с тогаје,л ис ногледом и на овај пропис законски, нахођење Државног Савета резултат сасвим произвољне оцене.

4. Да је Главна Контрола у својој тужби на уводном месту навела: да је Државни Савет сва своја решења о разврставању Државних Саветника и превођењу у прву групу | категорије доставио Главној Контроли, а да је исто учинио. и Председник Министарског Савета, достављајући Главној Контоли уз решења Државног Савета и односно његове пресуде које стоје у вези са овим решењима.

Да је овим достављањем поступљено по прописима чл. 29 Закона о Главној Контроли и чл. 72 Закона о Државном Рачуноводству, према којима су Министри дужни достављати Главној Контроли препис свију указа и свих решење о праву са којима је њезин издатак из државне касе, а сем тога и све расписе, уредбе, правила, одлуке Министра и Министарског Савета које имају посредно или непосредно везе са приходима и расходимн државним и руковањем са њима.

5. Да је решење Државног Савета којим се замењује правни акт, у овом случају решење Председника Министарског Савета, по правном значају идентично са актом управне власти, односно решењем Министровим које се замењује, и да су и Државни Савет и · Председник Министарског Савета стајали на овоо гледишту, кад су односна решења Државног Савета постојали Главној Контроли, поступајући према прописима законским у напред наведеној тачци.

6. Да се Главној Контроли не достављају, према наведеним законским прописима, решења Минислара, Министар-. ског Савета и т. д, из какве формалности, већ да разматрајући их отклања, саобразро пропису чл. ! Закона о ГлавноКонтроли, противзакону употребу и оштећење материјалних државних срестава, ако би се нашло да донете одлуке нису засноване на закону.

Достављање ових решења, указа н т.д. било би илузирно, ако оно не би имало никакве законске санкције 32: