Полиција
— 15 —
Ово гледиште одговара и смислу наређења 8 722 гр. 3. по коме нема обвезе за онога, ко се обвезао на нешто немогуће, недозвољено, срамно или забрањено. Према томе, како је менична обвеза сељаку забрањена и недозвољена, то се због једне такве радње не може он узимати на кривичну одговорност, јер би по томе требало и повериоца узети на одговор као саучесника при једном недопуштеном и забрањеном уговору. Строго узевши повериоцу би дати новац имао у смислу 5 722 гр. 3. да пропадне („шта више и награда му пропада, нити је може натраг искати“), кад не би било доцнијег наређења 5 78 трг. зак. који такву забрањену и недозвољену меничну обвезу претвара у просту грађанску, чиме ипак он није рекао да ће сељак, који се менично обвезао одговарати кривично према повериоцу, који такође има јавно правну дужност да поштује наређење 58 78 трг. зак. и 5 471 т, 4. а гр. с. п. као одредбе издате у општем јавном интересу ради економског благостања и напретка земље.
5. Како је сваки уговор једна погодба између уговорних страна да што даду, учине или не учине, то је по себи јасно да је циљ уговора да произведе неко правно дејство. До тога се долази кад се испуне следећи услови: ако се постигне сагласност уговорача; ако су они способни за уговарање; ако означе предмет уговора; и да је тај предмет уговора законом дозвољен (узрок). О „превари“ код уговора се у прив. праву говори, кад се употреби лукавство, измишљотина или ма какав тзв. маневар (махинација) у погледу предмета уговора тј. превара се односити на битна или споредна својства ствари; она се не односи на лични статус уговорача. О томе се говори, кад се узме у оцену појам способности уговорача, јер се захтева да уговорач буде по закону способан за уговарање, а дужност старања о томе има противна страна, која уговори да прикупи податке О законој способности другог уговорача, јер ако је закон извесна лица за неспособна огласио, то је та одредба јавно правног карактера, о којој свак има да води рачун, као што је у нашем случају са пасивном меничном способношћу сељака, те отуда излази и логичан закључак, да само онај уговор који је по захтевима закона закључен веже
2%