Полиција

— 16 —

утврђивање личног статуса дужниковог (сељаковог) у погледу његове обвезе за наплату, да ли време задужења или време извршења судске одлуке код полицијске власти.

Ово је питање било делимице спорно у ранијој пракси Касационог Суда (пре 1903) али је доцније постало неспорно, што се види и из самог закона.

Из одлуке опште седнипе још од 221Х. 1908. бр. 7615 (оштампане код г. Никетића „Одлуке Опште Седнице Касационог Суда“, књ. П. бр. 89 стр. 334, која гласи: „да се при хипотековању земљорадникових добара не тражи доказ, да земљораднику остаје још довољно земље према тач. 4. а 6 471 гр. с. п, него да се доказ о томе тражи само при отуђењу земљорадниковог имања, као и при узимању у попис од стране власти, у циљу јавне продаје, а изузетно и при задужењу земљорадника код јавних каса у нужди због каквог елементарног случаја“ — види се да је и код наплате меничних дугова сељачких, као простих грађанских обвеза меродаван тренутак „узимања у попис“ ради извршења судске одлуке а не време задужења. Са овом се одлуком слаже и одлука опште седнице К. С. од 20 априла 1911. бр. 5445, саопштена уз 9 471. гр. с. п. код г. Лаз. Урошевића, Судски Требник, ШП део, 1926, стр. 304: — „по имовном стању земљорадника у времену кад се предузима извршење пресуде за приватне по-траживања“, које гледиште усваја и уредништво „Полиције“ бр. 78 (1926.). стр. 354. у својим „Поукама“. Од овога је учињен један целисходан, али на закону неоснован изузешак у доцнијој одлуци опште седнице К. С. од 5. августа 191. Ме 9182 (на истом месту код г. Никетића, бр. 127 стр. 1079) „да у случају кад је поверилац јавна каса — Управа Фондова — судска оцена о остатку земље по 5 471 гр. с. п. треба да се врши по имовном стању земљорадника у моменту самог задужења његовог код јавне касе, а не у време извршење пресуде за наплату истог потраживања“.“)

10. Осем тога наређење 6 471 т. 4. а гр. с. п. је до

ж) Ближе о томе „Ко се сматра за земљорадника“ ваља видети расправу под истим насловом г. Јеленка Петровића у Архиву, ХХУН (1925, стр. 81 и 190 следеће; а ми овде не улазимо у те детаље, већ говоримо о „сељаку“ (претпостављајући тај појам као утврђен) као меничнои обвезнику.